Драган Ј. Вучићевић
Драган Јолетов Вучићевић (9. октобар 1973) српски је новинар, предузетник и ТВ водитељ. Уредник је и власник листа Информер, док је раније уређивао Прес. Познат је по свом провладином ставу и контроверзним изјавама. Учествовао је на изборима за председника СРЈ 1997, али му је кандидатура одбијена.
Драган Ј. Вучићевић | |
|---|---|
| Надимак | Вучко |
| Датум рођења | 9. октобар 1973. |
| Место рођења | Чехословачка ССР |
| Универзитет | Универзитет у Београду |
| Занимање |
|
| Деловање | уредник листа и телевизије Информер |
| Деца | 6 |
Биографија
уредиРођен је 9. октобра 1973. године у Чехословачкој Социјалистичкој Републици.[1] Иначе је родом из западне Србије, из Ивањице, село Шареник, одакле му је био отац Јоле, по коме и носи средње слово Ј. Мајка му је из села Бреково у општини Ариље.[2] Дипломирао је новинарство на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.[3]
„Господине Вучићевићу,
Желим да вас обавестим да сам прочитао текст у данашњем[н. 1] броју вашег листа и желео бих да вас замолим да у наредних 24 часа не побегнете нигде, како бих могао лично да вам испоручим деветку из антрфилеа вашег текста.[н. 2]
Деветка мог сина Марка је десетка, али сигуран сам да ће вама у пределу колена обе ноге одлично стати и обична дуга деветка. Слободно можете да се жалите, Ваша жалба не одлаже извршење. Ако мислите да побегнете, изаберите што даље место. Обавеза је сваког мог пријатеља и познаника, а поготово дужника да вас смести у инвалидска колица у сваком тренутку и на сваком месту.”[4]
— Садржај имејла који је послат 19. јануара 1999. на редакцијску адресу Гласа јавности
У почетку је радио у дневним листовима Политика, Блиц, Глас јавности и Демократија — новинама Демократске странке. Крајем 1990-их, док је радио за Глас јавности, Марко Милошевић, син Слободана Милошевића, претио му је да ће га убити због текста о рођењу сина Марка.[1][4][5][6]
Док је радио као новинар за лист Демократија 1997. је испред групе грађана поднео документацију за кандидатуру за председника СР Југославије, који се бирао у скупштини. На ванредном заседању скупштине Југославије, коме је он присуствовао као новинар, одлучено је да је једини кандидат који задовољава услове за избор Слободан Милошевић. Због тога што му је кандидатура одбијена, изјавио је да ће поднети жалбу Уставном суду, јер је по његовим речима он у законском року прикупио и поднео комплетну документацију коју прописује Закон и избору и смени председника СРЈ, али да му је виша референткиња рекла да су му сви документи осим текста иницијативе са потписима грађана и изјаве о прихватању кандидатуре непотребна.[7] Није познат даљи исход и ток тужбе.
Током 2000-их је био међу оснивачима листова Национал, Курир и Прес, где је такође и радио. Национал је привремено забрањен након атентата на Зорана Ђинђића.[8]
У мају 2012. основао је Информер, познат по сензационалистичком и пристрасном извештавању, често фаворизовању власти и блаћењу опозиције, независних медија, невладиних организација и других наводних непријатеља режима и владајуће Српске напредне странке и председника Александра Вучића.[8][9][10]
На ТВ Пинк је једно време био водитељ емисије Тешка реч, која је укинута око 2016.
Године 2023. осуђен је за клевету и добио је казну од 200.000 динара или шестомесечну затворску казну због вређања Југослава Ћосића, тадашњег директора телевизијске станице N1.[11][12] Дана 31. маја 2023. је са колегама основао ТВ канал Информер, у коме он води емисију Колегијум.[13]
Има шесторо деце, петеро синова и једну кћерку.[1]
Напомене
уреди- ^ Вероватно се мисли у јучерашњем броју или је имејл послат дан раније, те је због сметњи стигао тек сутрадан. Репортажа је изашла у понедељак 18. јануара, а претње су се десиле дан касније — у уторак 19. јануара.
- ^ Оценом „девет” оцењен је Марков син на порођају, писало је у Вучићевићевој репортажи за Глас јавности.
Референце
уреди- ^ а б в Katarina Živanović (9. 9. 2022). „Dragan J. Vučićević: Omiljeni predsednikov novinar” [Dragan J. Vučićević – president's favourite journalist]. danas.rs. Приступљено 27. 5. 2023. „Rođen je 1973. godine u Češkoj.”
- ^ „Драган Ј. Вучићевић славио рођендан „Информера” на ливади: „Направио сам новине од нуле””. Глас западне Србије. 5. јун 2018. Архивирано из оригинала 02. апр 2024. г. Приступљено 2. април 2024. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|archive-date=(помоћ) - ^ Redakcija 24sedam. „Osnovao više najtiražnijih novina, pa osuđen zbog izgovorene reči: Ko je Dragan J. Vučićević?”. 24sedam (на језику: српски). Приступљено 2023-05-27.
- ^ а б Vučićević, Dragan J. (11. oktobar 2000). „Markova duga devetka za novinare”. arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 19. 07. 2023. г. Приступљено 2023-07-19.
- ^ „Ko je Marko, Miloševićev unuk? - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-07-18. Приступљено 2023-07-19.
- ^ Vučićević, Dragan J. (18. januar 1999). „Veselje u kući Miloševića”. Glas javnosti. Архивирано из оригинала 19. 07. 2023. г. Приступљено 2023-07-19.
- ^ В. Радивојевић (15. јул 1997). „Слободан Милошевић једини кандидат”. Наша Борба. Приступљено 22. новембар 2024.
- ^ а б „Dragan Vučićević”. serbia.mom-gmr.org (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 05. 2023. г. Приступљено 2023-05-30.
- ^ Cvejić, Bojan (2023-05-06). „Tabloidi u odbrani vlasti: Pamfleti i novo targetiranje opozicije”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2023-05-27.
- ^ euroart (2017-02-06). „Razgovor s vlasnikom Informera, najzloćudnijeg tabloida Balkana: Vučićeviću, jeste li vi budala?”. Novi list (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-27.
- ^ Nova.rs (2023-03-23). „Dragan J. Vučićević ide u zatvor”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2023-05-27.
- ^ „Vučićević otišao u zatvor na izdržavanje kazne”. B92.net (на језику: српски). 2023-03-04. Приступљено 2023-05-27.
- ^ „TV INFORMER POČEO SA RADOM! Prvi put u Srbiji održan kolegijum uživo pred kamerama (FOTO)”. Информер. 31. мај 2023. Приступљено 22. новембар 2024.
