Драгана Станаћев Пуача

Драгана Станаћев Пуача
Драгана Станаћев Пуача
	Драгана Станаћев Пуача на отварању самосталне изложбе у ГСЛУ у Нишу (2015)
Лични подаци
Датум рођења	1957.
Место рођења	Београд, СФР Југославија
Уметнички рад
Поље	сликарство

Драгана Станаћев Пуача (Београд, 1957) српска је ликовна уметница и ванредни професор за предмет цртање и сликање на Факултету ликовних уметности у Београду.

Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 1982. године, потом је на истом факултету завршила последипломске студије 1986. и докторирала 2013.^[1]

Током студија сликарства у периоду од 1977. до 1983. са студентском групом, у маниру commedia dell’arte, одиграла је преко 1.000 представа на сценама бивше Југославије и у Европи. Од 1980. године води блуз групу „Споредна станица“ и са њом наступа као певачица на jazz-blues сценама Београда и Панчева.

До сада је излагала на двадесетак самосталних и више од 100 колективних изложби, салона, бијенала, годишњих изложби УЛУС-а, аукцијских и добротворних изложби у бившој Југославији, Србији и иностранству.

Последњих двадесет година претежно се бави цртежом. Члан је УЛУС-а од 1983. године. Живи и ради у Београду. Добитница је неколико награда и признања.

Живот и каријера

Рођена је у Београду, 1957. године, у коме је провела детињство и завршила основно и средње школовања. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 1982. године у класи професора Раденка Мишевића. На истом факултету завршила је последипломске студије у класи професора Момчила Антоновића 1986.године.

Током студија сликарства у периоду од 1977. до 1983. са студентском групом, у маниру commedia dell’arte, одиграла је преко 1.000 представа на сценама бивше Југославије и у Европи (Лион, Лођ, Будимпешта, Дижон…).

Од 1980. године води блуз групу „Споредна станица“ и са њом наступа као певачица на jazz-blues сценама Београда и Панчева.

Године 1987. на предлог МСУ учествовала у раду 12. Internationale Malerwochen, у Грацу, а 1988. на предлог Уметничког савета УЛУС-а боравила је у Cité Internationale des Arts, у Паризу.

Од 1997. ради на Факултету ликовних уметности у Београду као асистент, а од 2014. је у звању ванредног професора за предмет цртање и сликање. Године 2019. изабрана је за редовног професора на истом предмету.^[2]

Докторирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 2013. године.

Самостално је излагала двадесетак пута у Београду, Нишу, Новом Саду, Загребу, Ријеци и Петровцу. Излагала је на више од стотину колективних изложби, салона, бијенала, годишњих изложби УЛУС-a, аукцијских и добротворних изложби (у Београду), земљи и иностранству.

Драгана Станаћев Пуача је излагала и учествовала у раду Међународне конференције о архитектури International Conference and Exhibition On Architecture у Галерији науке и технике САНУ у Београду 2013. и 2014. године.

Дела јој се налазе у колекцијама: Neue Galerie, у Грацу и Музеју Zepter у Београду. Добитник је неколико награда и признања.

Члан је УЛУС-а од 1983. године. Живи и ствара у Београду.

Ликовни опус

У средишту Драганиног уметничког рада су циклуси цртежа у којима преиспитује многозначне појавности користећи језик архитектуре. За ове интерпретације уметница подстицај налази у одређеним саговорницима из области уметности најчешће, и у њиховим делима.

Циклус „Кристални дворац за Фјодора Михаиловича“ заправо је већи број полиптиха од којих је сваки у форми модуларне зидне инсталације.

„

Њихови појединачни називи (Лавиринт, Огледало, Стубови, Шејкина соба, Rue Cabanis, Долазак херувима) имају своје референце у културном наслеђу различитог времена и порекла, мада уметница не посеже за применом принципа цитатности већ насловном одредницом даје посматрачу одређени флексибилни оквир за могућа тумачења.^[3]

”

Ликовни израз Драгане Станаћев Пуаче заснива се на добро познатим и признатим елементима (форма, боје игра линија и ритма). Међутим она те елементе на својим делима не употребљава сувише „бучно” и провокативно већ их претвара у софистициран, бираним терминима конципиран говор.

Део слика Драгане Станаћев Пуача из циклуса „Кристални дворац за Фјодора Михаиловича“

Све радове из овог циклуса, Драгана Станаћев Пуаче, извела је на папиру (већег формата) различитим техникама: акриликом, пастелом, тушем и графитом.^[3]

У каталогу изложбе у Нишу уметница је написала, имајући у виду непредвидивост спајања раних циклуса цртежа са последњим циклусима и неизвесност тог исхода:

„

Ничија земља, брисани простор папирних забелешки, чија се садржина управо обрушава у прах. Изгубљени језик. Непознато писмо. Изостанак саговорника. Круњење бедема. Ноуман.^[3]

”

Самосталне изложбе

Година	Назив и место одржавања изложбе
1986.	Станиште црвеног ждрала, магистарска изложба. Галерија ФЛУ, Београд
1988.	American dream. HDLU, Студио галерија Карас, Загреб. Моје слатки кавези. Галерија Коларчеве задужбине, Београд. Вавилонска. HDLU, Галерија Јадроагента, Ријека
1990.	Бекство из лавиринта. Галерија УЛУС, Београд
1995.	Златни павиљон. Галерија СУЛУВ, Нови Сад
1996.	Даривање памћења. Галерија Цептер, Београд Записи из подземља. Галерија Коларчеве задужбине, Београд.
1998.	Катакомба. Галерија ФЛУ, Београд
2005.	Из пустодолске бележнице. Галерија ФЛУ, Београд
2006.	Пешчани цртежи. Галерија Марко К. Греговић. Петровац на мору
2007.	Град. Ка поднебесју. Галерија УЛУС, Београд
2009.	О Анђелу чувару. Стаклени перивој. Галерија београдске тврђаве на Горњем граду, Београд
2012.	Долазак херувима, докторска изложба, Галерија ФЛУ, Београд
2014.	Шејкина соба. Галерија београдске тврђаве на Горњем граду, Београд.^[4]
2015.	Кристални дворац за Фјодора Михаиловича, Павиљон у тврђави, Галерија савремене ликовне уметности Ниш Rue Cabanis, Продајна галерија Београд, Београд
2019.	Кapelica Nepobedivo sunce, Галерија ФЛУ, Београд.^[5]

Колективне изложбе

Драгана Станаћев Пуача излагала је на преко сто колективних изложби, салона, бијенала, годишњих изложби УЛУС-а, аукцијских и добротворних изложби у Београду, Србији и иностранству.

Награде и признања

1985. — Награда Колоније младих, Ивањица
1986. — Октобарска награда града Београда
1989. — Откупнa награде Октобарског салона
1992. — Награда за цртеж на изложби Цртеж и мала пластика, УЛУС, УП „Цвијета Зузорић”, Београд,
2014. — Златна игла, на Пролећној изложби УЛУС-а 2014.
Дела јој се налазе у колекцијама галерија у Грацу и Београду.

Извори

^ Драгана Станаћев Пуача, Биографија, на сајту Факултета ликовних уметности Београд (2015)
^ „Извештај о спровођењу конкурса за избор наставника” (PDF). Приступљено 22. 5. 2019.
^ ^а ^б ^в Драгана Станаћев Пуача, Кристални дворац за Фјодора Михаиловича”, предговор за самосталну изложбу у ГСЛУ у Нишу, Павиљон у тврђави, 2015.
^ Изложба цртежа Драгане Станаћев Пуаче www.beogradskatvrdjava.co.rs
^ „Izložba "Kapelica Nepobedivo sunce" Dragane Stanaćev Puača”. www.designed.rs. Приступљено 23. 5. 2019. ^{[мртва веза]}

Спољашње везе

Dragana Stanaćev Puača nadlanu.com

[1] Драгана Станаћев Пуача, Биографија, на сајту Факултета ликовних уметности Београд (2015)

[2] „Извештај о спровођењу конкурса за избор наставника” (PDF). Приступљено 22. 5. 2019.

[autogenerated2015-3] а ^б ^в Драгана Станаћев Пуача, Кристални дворац за Фјодора Михаиловича”, предговор за самосталну изложбу у ГСЛУ у Нишу, Павиљон у тврђави, 2015.

[4] Изложба цртежа Драгане Станаћев Пуаче www.beogradskatvrdjava.co.rs

[5] „Izložba "Kapelica Nepobedivo sunce" Dragane Stanaćev Puača”. www.designed.rs. Приступљено 23. 5. 2019. ^{[мртва веза]}

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]