Доње Крњино
насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу
Доње Крњино је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу у подножју Јеремијиног брда. Према попису из 2022. било је 138 становника.
Доње Крњино | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пиротски |
Општина | Бабушница |
Становништво | |
— 2022. | 138 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 06′ 16″ С; 22° 24′ 29″ И / 43.104333° С; 22.408° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 583 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 010 |
Регистарска ознака | PI |
Демографија
уредиУ насељу Доње Крњино живи 231 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 48,3 година (47,8 код мушкараца и 48,8 код жена). У насељу има 90 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет узастопних пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Становништво према полу и старости[3]
м | ж |
|||
? | 4 | 2 | ||
80+ | 2 | 3 | ||
75—79 | 11 | 19 | ||
70—74 | 16 | 13 | ||
65—69 | 12 | 8 | ||
60—64 | 10 | 12 | ||
55—59 | 5 | 6 | ||
50—54 | 11 | 7 | ||
45—49 | 16 | 6 | ||
40—44 | 5 | 8 | ||
35—39 | 9 | 6 | ||
30—34 | 5 | 6 | ||
25—29 | 10 | 3 | ||
20—24 | 7 | 5 | ||
15—19 | 5 | 9 | ||
10—14 | 7 | 7 | ||
5—9 | 4 | 7 | ||
0—4 | 3 | 2 | ||
Просек : | 47,8 | 48,8 |
Домаћинства
| ||||||||||||||||||||||||
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 128 | 31 | 76 | 16 | 4 | 1 |
Женски | 113 | 17 | 73 | 22 | 1 | 0 |
УКУПНО | 241 | 48 | 149 | 38 | 5 | 1 |
Становништво по делатностима које обавља
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 58 | 11 | 0 | 0 | 18 |
Женски | 22 | 2 | 0 | 0 | 19 |
УКУПНО | 80 | 13 | 0 | 0 | 37 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 1 | 9 | 3 | 0 | 2 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 1 | 9 | 3 | 0 | 2 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 3 | 3 | 3 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
УКУПНО | 0 | 3 | 3 | 3 | 1 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 5 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 5 |
Галерија
уреди-
Мостић преко реке Лужнице
-
Поглед са брда према Шљивовичком вису
-
Пут према Пироту (главна улица)
-
Уличица и мостић
-
Доње Крњино, центар села
-
Доње Крњино, заселак Рид
-
Улаз у село
-
Центар села и Задружни дом
-
Поглед из Горњег Крњина
-
Доње Крњино центар села
-
Етно мотив из села Доње Крњино
-
Двоколица етно
-
Бунар етно
Занимљивости
уреди- Између Првог светског рата и Другог светског рата Доње Крњино као и многа околна села доживљава „демографски бум“ тако да су породице имале велики број деце и то од петоро до десеторо деце. Живело се у заједничким домаћинствима са по 20-30 укућана.
- Током Другог светског рата Доње Крњино је било под влашћу „Бугарских окупатора“ тако да је била успостављена власт од стране Бугарске и организовано школовање на бугарском језику. Старији мештани се сећају да је 8. априла 1941. године падао снег и да су тога дана бугарске трупе ушле у село.
- Педесетих година 20. века почиње миграција становништва. Људи су се селили „трбухом за крухом“ тако да је логично било да се иде на школовање или на „печалбу“ у Бабушницу, Пирот или Ниш али је интересантно да се велики број тада младих мештана селио за Београд. Тако је шездесетих година из сваке породице у Доњем Крњину бар по један потомак отишао за Београд да тамо живи и ради, оснује породицу и на крају тамо и остане.
- У селу су мештани живели по махалама а породице (фамилије) су биле познате по надимцима за поједине „фамилије“ које у ствари чине родослов. Надимци за фамилије су добијани по неком „истакнутом претку“, занимању или слично а за неке речи је тешко наћи извор. Неке од познатих „фамилија“ су: „Милћарци“, "Шереметови", "Николчинци", "Гзинци", "Руменини", "Врзачови", "Белавинци", "Колерћини", "Млаџинци", "Њањини", "Марјановићи", "Качаревци", "Ђигарови", "Пејчићи", "Линовци", „Корубанци“, „Бобовелинци“, „Џоринци“, „Папуџије“, „Грданови“, „Панајотовци“, „Ђермановци“, „Ребинци“, „Џуклинови“ и „Ћириџије“. И данас се поједине породице-фамилије познају по својим "старим коренима“.
- Имања која припадају мештанима: њиве, виногради, баште, травњаци, воћњаци и шуме; размештена су на падинама брда са леве и десне стране реке Лужнице. Интересантна су имена делова сеоског атара: Орловац, Ливађе, Грујина бара, Скоковје, Рид, Селиште, Ледине, Главињинци, Врвине...
Референце
уреди- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Тодоровић Негован. Горња Лужница. година. 2012. ISBN 978-86-83663-14-9.. Издавач Народна библиотека Бабушница