Горња и Доња Црнућа раније су била спојена у једно село под називом Црнућа, успостављено надомак предсловенског насеља. Основано је на месту познатом као Градина, на којем су пронађени и остаци Јерининог града. Црнућа се у списима најраније појављује 1429. године и то у повељи деспота Ђурађа Бранковића. Насеље какво данас познајемо настало је крајем 18. и почетком 19. века. Постоји легенда да је на јужним обронцима Рудника, близу реке Груже, постојало село Белућа и да је из њега у Косовски бој кренуло 77 ратника од којих ниједан није преживео. Све удовице и мајке преминулих ратника су се обукле у црно и од тада је Белућа постала Црнућа.[1]
У насељу Доња Црнућа живи 272 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (41,0 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 91 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[4]
|
|
м |
| |
|
? |
0 |
|
|
0 |
80+ |
2 |
|
|
4 |
75—79 |
6 |
|
|
7 |
70—74 |
15 |
|
|
14 |
65—69 |
12 |
|
|
12 |
60—64 |
10 |
|
|
12 |
55—59 |
5 |
|
|
4 |
50—54 |
5 |
|
|
10 |
45—49 |
20 |
|
|
14 |
40—44 |
11 |
|
|
14 |
35—39 |
9 |
|
|
11 |
30—34 |
12 |
|
|
10 |
25—29 |
9 |
|
|
7 |
20—24 |
14 |
|
|
11 |
15—19 |
12 |
|
|
11 |
10—14 |
14 |
|
|
5 |
5—9 |
8 |
|
|
8 |
0—4 |
3 |
|
|
2 |
Просек : |
41,0 |
|
|
44,7 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
Број домаћинстава
|
122
|
123
|
125
|
120
|
121
|
102
|
91
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
Број домаћинстава
|
16
|
19
|
9
|
16
|
16
|
11
|
2
|
1
|
0
|
1
|
3,55
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
Мушки
|
142
|
52
|
78
|
9
|
3
|
0
|
Женски
|
141
|
30
|
79
|
31
|
1
|
0
|
УКУПНО
|
283
|
82
|
157
|
40
|
4
|
0
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Мушки
|
80
|
27
|
0
|
0
|
30
|
Женски
|
50
|
30
|
0
|
0
|
14
|
УКУПНО
|
130
|
57
|
0
|
0
|
44
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
Мушки
|
2
|
1
|
4
|
1
|
7
|
Женски
|
0
|
0
|
1
|
0
|
1
|
УКУПНО
|
2
|
1
|
5
|
1
|
8
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Мушки
|
0
|
2
|
2
|
3
|
1
|
Женски
|
0
|
0
|
0
|
3
|
0
|
УКУПНО
|
0
|
2
|
2
|
6
|
1
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
Мушки
|
0
|
0
|
0
|
0
|
Женски
|
1
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
1
|
0
|
0
|
0
|
- ^ Мандић, Ирена; Брајовић, Милан; Марушић, Александар (2020). Конак кнеза Милоша у Горњој Црнући. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 8. ISBN 978-86-82877-87-5.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.