Доња Сабанта
Доња Сабанта је насељено место града Крагујевца у Шумадијском Округу. Према попису из 2022. године, има 411 становника (према попису из 2011. године, било је 540 становника).[1]
Доња Сабанта | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Шумадијски |
| Град | Крагујевац |
| Становништво | |
| — 2022. |  411 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 57′ 14″ С; 20° 57′ 51″ И / 43.9539° С; 20.9642° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 284 m |
.svg)  Доња Сабанта Доња Сабанта на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KG |
Историја
уредиНасеље је основано 1735. године. До Другог српског устанка, Доња Сабанта се налазила у саставу Османског Царства. Након Другог Српског Устанка, Доња Сабанта улази у састав Кнежевине Србије и руковођствено је припадала Јагодинској Нахији и Левачкој Кнежини[2], све до 1834. године — када је Србија подељена на Сердарства.
Овде се налази Манастир Липар. Ђура Јакшић је учитељовао у селу 1865. године: споменик му је подигнут у октобру 1936. године.[3]
Географија
уредиПодручје села Доња Сабанта налази се у врло централном делу Србије: у атару села Доња Сабанта, на око 7 километара јужно од центра града, налази се географски центар Србије. Доња Сабанта је оивичена висовима Жежеља, са севера; Дубова, са запада; брда изван речице Осеница, са истока; док је – са јужне стране – отворен простор према Горњој Сабанти. У овом селу су насеља Средња Мала, Чарковац и Џепаре. Кроз засеок Средња мала у Доњој Сабанти пролази регистрована Крагујевачка планинарска стаза Жежељ-Бешњаја.[4]
Налази се на 43°57’08” северно географске ширине и 20°57’31” источне георафске дужине и са околним селима припада подручју Шумадије.
Под њивама се налази 716,18 ha, воћњацима 128,56 ha, виноградима 6,18 ha, ливадама 229,4 ha, пашњацима 159,6 ha, док остало земљиште заузима 1,62 ha.
Демографија
уредиУ насељу Доња Сабанта живи 559 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (45,6 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу постоји 218 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Доња Сабанта у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[2] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 41 | 43 | 46 | 46 | 47 | 46 | 49 | 48 | 48 | 50 | 53 | 54 | |
| Пореске главе* | - | 64 | 59 | 62 | 63 | 65 | 67 | 62 | 61 | 63 | 62 | 62 | |
| Арачке главе** | 124 | 149 | 150 | 152 | 155 | 156 | 162 | 158 | 158 | 162 | 167 | 173 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 5 | 7 | ||
| 80+ | 7 | 11 | ||
| 75—79 | 14 | 22 | ||
| 70—74 | 27 | 25 | ||
| 65—69 | 31 | 28 | ||
| 60—64 | 26 | 29 | ||
| 55—59 | 14 | 20 | ||
| 50—54 | 21 | 16 | ||
| 45—49 | 36 | 28 | ||
| 40—44 | 24 | 22 | ||
| 35—39 | 24 | 25 | ||
| 30—34 | 12 | 13 | ||
| 25—29 | 16 | 8 | ||
| 20—24 | 15 | 16 | ||
| 15—19 | 23 | 19 | ||
| 10—14 | 17 | 16 | ||
| 5—9 | 14 | 10 | ||
| 0—4 | 4 | 6 | ||
| Просек : | 45,6 | 47,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 295 | 81 | 184 | 22 | 8 | 0 |
| Женски | 289 | 43 | 180 | 60 | 6 | 0 |
| УКУПНО | 584 | 124 | 364 | 82 | 14 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 132 | 22 | 0 | 0 | 50 |
| Женски | 81 | 32 | 0 | 0 | 14 |
| УКУПНО | 213 | 54 | 0 | 0 | 64 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 5 | 10 | 9 | 1 | 6 |
| Женски | 0 | 1 | 13 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 5 | 11 | 22 | 2 | 6 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 2 | 4 | 16 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 9 | 10 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 4 | 25 | 11 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 4 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 4 | |
Референце
уреди- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ "Политика", 19. окт. 1936
- ^ „Kragujevačka planinarska staza Žeželj-Bešnjaja”. Planinarski savez Srbije. Приступљено 2024-07-25.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Поповић, Љубодраг. Марковић, Зоран, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 978-86-902609-5-9. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.
