У Информатици термин домет може да означава:

  1. Могуће вредности које могу да буду смештене у променљивој.
  2. Горњу и доњу границу низа.
  3. Помоћне итераторе.

Домет променљивих

уреди

Домет променљивих су све могуће вредности које променљива може да има. Ако је променљива цео број, њена вредност мора да буде цео број, и домет обухвата све бројеве који су у оквиру њега(подразумевајући најмањи и највећи). На пример, домет означеног 16-битног целог броја променљиве су сви цели бројеви од −32,768 до +32,767.

Домет низа

уреди

Када је низ бројевно индексиран, његов домет је доња и горња граница низа. У зависности од окружења, упозорења, фаталних грешки или непревидивог понашања, десиће се да низ приступи елементу изван његовог домета. У неким програмским језицима, као сто је C, низови имају фикси доњи део границе (нула) и садржаће податке на свакој позицији до горње границе (тако ће низ са 5 елеманата имати опсег од 0 до 4). У другим, као сто је PHP, низ може имати рупе у којима није дефинисан ниједан елемент, а самим тим, низ са дометом од 0 до 4 ће имати до 5 елеметаната (а најмање 2).

Домет као помоћни итератор

уреди

Други смисао домета у Рачунарству је итератор. Када се дефинише у овом смислу, домет се дефинише као „пар почетак–крајитератора упакованих заједно“.[1] Расправљено је[1] да "Домети су супериорне апстракције" (у поређењу са итераторима) из неколико разлога, укључујући и бољу сигурност.

Посебно, такве домете подржавају Boost C++ Libraries[2] и D стандардна библиотека.[3]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Alexandrescu, Andrei (6. 5. 2009). „Iterators Must Go” (PDF). BoostCon 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 08. 2014. г. Приступљено 29. 7. 2014. 
  2. ^ Boost.Range documentation
  3. ^ D Phobos Runtime Library std.range module