Доброслав Тодоровић
Доброслав Тодоровић (Краљево, 28. фебруар 1889 – Београд, 24. септембар 1959) био је професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.
Доброслав Тодоровић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 28. фебруар 1889. |
Место рођења | Краљево, |
Датум смрти | 24. септембар 1959.70 год.) ( |
Место смрти | Београд, ФНРЈ |
Научни рад | |
Поље | пољопривреда |
Познат по | Професор Пољопривредног факултета |
Биографија
уредиРођен је 28.фебруара 1889. године у Краљеву, од оца Благоја. Основну школу учио је у Краљеву и Београду, а гимназију у Београду и Крагујевцу.[1] Студирао је на Високој пољопривредној школи у Бечу. Академско удружење Срба агронома у Бечу одржало је 26. октобра 1908. године прву редовну скупштину на којој је Доброслав Тодоровић изабран за благајника.[2] Докторирао је 1912. године у Бечу на тему Prüfung einiger Maissorten unter verschiedenen klimatischen Verhältnissen : Inaugural-Dissertation.[3] После докторирања враћа се у Србију у Краљево, где почиње да ради у Школи за сточарство и планинско газдовање.
Први светски рат
уредиУчесник је Церске и Сувоборске битке, где је тешко рањен и носилац је Албанске споменице (1920).
Каријера
уредиОд 1922. године до 1959. године ради на Пољопривредном факултету у Београду-Земун,а као редовни професор од 1933. године, где је развио веоме плодну наставну, стручну и научну активност у домену ораница (ратарство).[1] Објавио је више од 25 радова и публикација на српском језику и неколико радова на немачком и француском језику (Landwirtschaft, 1926 i Bukurešt 1924, 1929).
Одликовања и награде
уредиДобитник је Златне медаље за ревносну службу (1926), Медаље за војничке врлине (1927), Награде Никола Тесла 1957. године за животно дело од Савеза инжењера и техничара бивше Југославије.[4]
Био је дописни члан Чехословачке пољопривредне академије, а дописни је члан и САНУ: Одељење природно-математичких наука од 10.6. 1955. године.
Умро је 24. септембра 1959. године у Београду.
Библиографија
уреди- Безусловно и условно активна ђубрива, 1926.
- О чернозему Београдске околине и значају његове деградације за пољску привреду, 1926.
- Педолошка проучавања земљишта као основа науке о ратарству, 1926.
- Опште ратарство : по предавањима Добре Тодоровића, 1941.
- Познавање и обрађивање земљишта, 1942.
- Неговање усева, 1943.
- Плодоред, 1944.
- Окопавање усева, 1946.
- Спољна трговинска политика, 1947.
- Опште ратарство, 1948.
- Опште ратарство : (земљоделство) : на основи агроеколошких начела, 1955.
- Проблематика савремене борбе против корова, 1956.
- Продуктивност наших главних типова земљишта и њихова употреба у садашњости и перспективи, 1957.
- Упознај своје земљиште, 1958.
- Imenik korovskog bilja Jugoslavije = The list of weeds of Yougoslavia = Namenverzeichnis der Unkräuter von Jugoslawien, 1959.
Референце
уреди- ^ а б „Инжењери – великани Краљева из XIX века”. Портал Круг. Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г. Приступљено 15. 11. 2019.
- ^ „Академско удружење Срба агронома у Бечу”. Тежак. број 49.: 440 7. 12. 1908.
- ^ „COBISS”. Универзитетска библиотека Светозар Марковић. Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г. Приступљено 15. 11. 2019.
- ^ „Доброслав Тодоровић”. САНУ. Приступљено 15. 11. 2019.