Добривоје Будимировић

српски политичар

Добривоје Будимировић (Луковица, 5. јануар 1947), познатији као Биџа, је пензионисани политичар у Србији. Био је градоначелник Свилајнца већи део периода од 1989. до 2008. године, а био је и у парламенту Србије и Југославије. Дугогодишњи члан Социјалистичке партије Србије (СПС), касније је покренуо сопствени политички покрет и сада је члан Српске напредне странке (СНС).

Добривоје Будимировић
Лични подаци
Датум рођења(1947-01-05)5. јануар 1947.(77 год.)
Место рођењаЛуковица, ФНРЈ
ДржављанствоСрбија
ОбразовањеПољопривредни факултет у Београду
УниверзитетУниверзитет у Београду
Политичка каријера
Политичка
странка
Савез комуниста Србије (1968—1990)
Социјалистичка партија Србије (1990—2000)
Социјалистичка народна странка (2000их)
Српска напредна странка (2016—)
Председник општине Свилајнац
28. октобар 1989 — 2001.
НаследникМилија Јовановић

2004 — 2008.
ПретходникМилија Јовановић
НаследникГорица Димчић Тасић
11. јануар 1990 — 22. јануар 2001.
Избори1990.
Реизбор(и)1992, 1997
ПредседникСлободан Милошевић
Милан Милутиновић
Председник владеДрагутин Зеленовић
Радоман Божовић
Никола Шаиновић
Мирко Марјановић
Миломир Минић

Рани живот и каријера

уреди

Будимировић је рођен у селу Луковица код Свилајнца, у тадашњој НР Србији у ФНРЈ. Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Београду, а касније радио у задрузи и предузећу Агроекспорт. Почев од 1980. године, дуги низ година обављао је дужност директора Пољопривредне школе.[1]

Будимировић је 2013. године учествовао у ријалити телевизијској емисији Фарма.[2] Следеће године, његов дом је озбиљно оштећен у поплавама у Србији 2014. године.[3] 2020. је објављено да обрађује један и по хектар пољопривредног земљишта, где је узгајао пшеницу, кукуруз и луцерку, и да је још увек заузет разним домаћим и међународним пројектима.[4]

Једном је спасао ногу од гангрене тако што је виноградским маказама ампутирао заражени прст.[5]

Политичар

уреди

Милошевићеве године (1987–2000)

уреди

Будимировић је био лични сарадник Слободана Милошевића током његовог политичког успона у Србији и остао је бранилац Милошевићевог политичког наслеђа. Рекао је да је Милошевића наговорио да се у црквеном обреду ожени Мирјаном Марковић (која му је била знатно мање наклоњена) како би изградио подршку народа за њихову заједницу.[6]

Када је у јулу 1997. Слободан Милошевић изабран за председника СР Југославије, Будимировић и његов колега социјалиста Радован Радовић су у Народној скупштини отпевали дует у част Милошевића, уз речи: „Слободане, Слободане ти си ко комуниста, волимо те, волимо те ко Исуса Христа“.[7]

Градоначелник Свилајнца (1989–2000)

уреди

Будимировић је први пут постао градоначелник Свилајнца након локалних избора у Србији 1989. године, последњих одржаних када је Србија још била једнопартијска социјалистичка држава.[8] Следеће године поново је уведена вишестраначка демократија и Будимировић је постао члан Милошевићевог СПС-а. Он је наставио да обавља функцију градоначелника након локалних избора у Србији у мају 1992, децембра 1992. и 1996. године.[9] У овој улози био је живописна и често бомбастична фигура, а у неким круговима је исмеван као груб политички шеф. Своје градоначелниковање је описао као време невиђеног раста заједнице, указујући на изградњу породилишта и гасификацију града као један од његових успеха.[10]

Када су уведене санкције Југославији у контексту југословенских ратова 1990-их, Будимировић је одговорио легализацијом продаје шверцованих цигарета у општини. Службеници из Београда који су стигли да одузму кријумчарене цигарете морали су да их врате.[11]

Посланик (1990–2001)

уреди

Будимировић је на парламентарним изборима 1990. године изабран за посланика у Народној скупштини Србије за дивизију Свилајнац. Социјалистичка партија је однела већинску победу, а он је био присталица владе када се скупштина састала почетком 1991.

Србија је увела систем пропорционалне заступљености на републичким изборима 1992. Будимировић је добио девето место на изборној листи СПС-а у Смедереву за парламентарне изборе у децембру 1992. године и добио је мандат када је листа освојила десет мандата.[12][13] (Од 1992. до 2000. године, изборни закон Србије предвиђао је да се једна трећина посланичких мандата додељује кандидатима на успешним листама по нумеричком редоследу, док ће преостале две трећине бити распоређене међу осталим кандидатима по нахођењу странака или коалиција спонзора. Будимировић није добио аутоматски мандат, иако је свеједно био укључен у делегацију СПС-а.)[14] Социјалисти су 1992. однели мањинску победу и у почетку су владали у неформалном савезу са крајње десничарском Српском радикалном странком (СРС).

Овај савез СПС-СРС се распао средином 1993. године, а у децембру те године одржани су још једни парламентарни избори. Будимировић је добио шесто место на листи СПС-а у Смедереву и поново је добио мандат када је листа освојила једанаест мандата.[15][16] Социјалисти су на овим изборима повећали укупан број места и након тога формирали нову администрацију са Новом демократијом (Нова демократија, НД).

Мирјана Марковић је 1994. године покренула политичку странку под називом Југословенска левица (ЈУЛ), која је углавном деловала у савезу са Милошевићевим СПС-ом. Будимировић, који се противио савезу, лично је интервенисао да спречи ЈУЛ да покрене локалну филијалу у Свилајнцу.[17] Било је неких спекулација да ће касније бити искључен као кандидат СПС-а на парламентарним изборима 1997. године, али је на крају добио трећу позицију на партијској коалиционој листи у мањој, прераспоређеној подели на Јагодину.[18] Листа је освојила три места у дивизији, а он је поново изабран за посланика.[19][20]

У мају 2000. године Будимировић је изабран у делегацију Скупштине Србије у Већу република у Скупштини Савезне Републике Југославије.[21] Служио је све до првих непосредних избора за савезну скупштину у септембру исте године.

Милошевића је победио Војислав Коштуница из Демократске опозиције Србије (ДОС) на председничким изборима у Југославији 2000. године, догађају који је подстакао широке политичке промене у Србији и Југославији. ДОС је такође однео тесну победу у Свилајнцу на истовременим локалним изборима у Србији 2000. године, а Будимировић је после тога поднео оставку на место градоначелника.[22]

Нови српски парламентарни избори одржани су касније 2000. године; пре гласања, изборни систем Србије је реформисан тако да је цела држава постала јединствена изборна јединица и сви мандати су додељени кандидатима на успешним листама по нахођењу странака или коалиција спонзора, без обзира на бројчани ред.[23] Будимировић се нашао на шеснаестом месту листе СПС-а, која је била углавном по азбучном реду.[24] Листа је освојила тридесет седам места. Није добио нови мандат, а посланички мандат му је престао када је сазвана нова скупштина у јануару 2001. године.[25][26]

Од 2000. године

уреди

Ван канцеларије, Будимировић се суочио са низом правних изазова у Свилајнцу.[27] У јуну 2004. године осуђен је за несавесно коришћење општинских средстава и осуђен на три месеца затвора. Казна није била правоснажна, а имао је право жалбе; на крају крајева, није служио ниједно време у затвору.[28]

СПС је доживео озбиљне унутрашње поделе 2002. године, углавном око питања Милошевићевог вођства. Будимировић је подржао одлуку странке о одржавању ванредног конгреса; припремајући се за овај догађај, описао је себе као сталног присталицу Милошевића.[29] Странка се потом распала, а Будимировић је постао потпредседник отцепљене Социјалистичке народне партије (Социјалистичка народна странка, СНС). Предводио је изборну листу странке на парламентарним изборима у Србији 2003. године; листа није прешла изборни цензус да би освојила заступљеност у скупштини.[30]

Србија је укратко увела непосредни избор градоначелника на локалним изборима 2004. године. Будимировић се у Свилајнцу кандидовао као кандидат своје групе грађана и поново је убедљиво реизабран и обављао је функцију наредне четири године. Преживео је изборе за опозив 2007. године; обећао је да ће се повући у манастир ако буде побеђен.[31]

Социјалистичка народна партија учествовала је на парламентарним изборима 2007. године на коалиционој изборној листи коју су предводиле Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС) и Социјалдемократска партија (СДП). Будимировић је добио тридесет и прву позицију на коалиционој листи, која није успела да пређе изборни цензус.[32] Његова локална листа је поражена на локалним изборима 2008. у Свилајнцу, а исте године му је истекао последњи мандат на месту градоначелника.[33]

Касније се придружио Српској напредној странци и био у њеном главном одбору. 2016. године учествовао је на локалном протесту против пројекта третмана медицинског отпада у Свилајнцу.[34]

Изборна историја

уреди

Избори за председника општине Свилајнац 2004.

уреди
Кандидат Партија Гласови %
Добривоје Будимировић Група грађана За богату општину Свилајнац 7.127 55,85
Милија Јовановић (тренутни) Демократска странка 1.624 12,73
Горица Гајић Демократска странка Србије 1.579 12,37
Мића Нешић Г17 плус 852 6,68
Бранислав Маринковић Српски покрет обнове 794 6,22
Радован Радосављевић Покрет снага Србије 440 3,45
Станиша Страиновић Социјалистичка партија Србије 232 1,82
Љубиша Радосављевић Народна демократска странка 114 0,89
Укупно 12.762 100,00
Извор:[35]

Избори за опозив председника општине Свилајнац 2007.

уреди
Избор Гласови %
Против опозива 5.940 51,17
За опозив 5.668 48,83
Укупно важећих гласова 11.608 100,00
Извор:[36]

Парламентарни избори у Србији 1990 - Изборна јединица 98

уреди
Кандидат Партија
Добривоје Будимировић Биџа (***ПОБЕДНИК***) Социјалистичка партија Србије
Витомир Васић Либерална странка
Ненад Говедаровић Демократска странка
Зоран Лалковић Српски покрет обнове
Радосласв Милосављевић Група грађана
Радиша Недељковић Странка уније српских сељака
Обрадин Чолић Група грађана
Укупно
Извор:[35]

Референце

уреди
  1. ^ "Dobrivoje Budimirović Bidža", Glas javnosti, 2 October 2000, accessed 26 August 2022.
  2. ^ "I Bidža na 'Farmi'", Blic, 16 March 2013, accessed 26 August 2022.
  3. ^ G. Jevremović, "Bidža poplavljen u Svilajncu, ostao bez imovine i odela", Blic, 26 August 2022.
  4. ^ Z. Gligorijević, "Kad bih živeo kao većina ispisnika, propao bih načisto: Čuveni Bidža iz Svilajnca radi kao u najboljim godinama", Novosti, 8 January 2020, accessed 27 August 2022.
  5. ^ "Većina je većina", Danas, 4 September 2007, accessed 26 August 2022.
  6. ^ "MIRA MI TO NIKAD NIJE OPROSTILA! Bidža otkriva kako se zakačio sa Slobinom ženom i ZAŠTO ga je terao da je venča u CRKVI", Mondo, 18 September 2021, accessed 26 August 2022.
  7. ^ "Slavlje iza zatvorenih vrata u Skupstini Srbije", Naša borba, 16 July 1997, accessed 26 August 2022.
  8. ^ Vera Didanović, "Anatomija jednog domaćina", Vreme, 6 September 2007, accessed 26 August 2022.
  9. ^ Z. Gligorijević, "Kad bih živeo kao većina ispisnika, propao bih načisto: Čuveni Bidža iz Svilajnca radi kao u najboljim godinama", Novosti, 8 January 2020, accessed 27 August 2022.
  10. ^ "Većina je većina", Danas, 4 September 2007, accessed 26 August 2022.
  11. ^ "Rural dwellers turn deaf ear to Belgrade political clamour," Agence France-Presse, 19 February 1997.
  12. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 20. и 27. децембра 1992. године и 3. јануара 1993. године – ЗБИРНЕ ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (8 Смедерево) and Извештај о укупним резултатима избора за народне посланике у Народну скупштину Републике Србије, одржаних 20. и 27. децембра 1992. године и 3. јануара 1993. године, Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 30 July 2021.
  13. ^ Službeni Glasnik (Republike Srbije), 25 January 1993 (Volume 49 Number 7), p. 194.
  14. ^ Guide to the Early Election Архивирано 2022-01-16 на сајту Wayback Machine, Ministry of Information of the Republic of Serbia, December 1992, made available by the International Foundation for Electoral Systems, accessed 14 July 2017.
  15. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 19. и 26. децембра 1993. године и 5. јануара 1994. године – ЗБИРНЕ ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (8 Смедерево) and Извештај о укупним резултатима избора за народне посланике у Народну скупштину Републике Србије, одржаних 19. и 26. децембра 1993. године и 5. јануара 1994. године, Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 30 July 2021.
  16. ^ Službeni Glasnik (Republike Srbije), Volume 50 Number 11 (25 January 1994), p. 193.
  17. ^ "Dobrivoje Budimirović Bidža", Glas javnosti, 2 October 2000, accessed 27 August 2022.
  18. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 21. и 28. септембра и 5. октобра 1997. године – ЗБИРНЕ ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (17 Јагодина), Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 2 July 2021.
  19. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 21. и 28. септембра и 5. октобра 1997. године – РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА (Извештај о укупним резултатима избора за народне посланике у Народну скупштину Републике Србије, одржаних 21. и 28. септембра и 5. октобра 1997. године), Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 2 July 2021.
  20. ^ PRVA SEDNICA, 03.12.1997., Otvoreni Parlament, accessed 12 January 2022.
  21. ^ "Veće republika bez opozicije" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. октобар 2022), Glas javnosti, 4 May 2000, accessed 27 August 2022.
  22. ^ Izbori, 2000. Za Odbornike Skupština Opština i Gradova, Bureau of Statistics – Republic of Serbia, p. 59.
  23. ^ Serbia's Law on the Election of Representatives (2000) stipulated that parliamentary mandates would be awarded to electoral lists (Article 80) that crossed the electoral threshold (Article 81), that mandates would be given to candidates appearing on the relevant lists (Article 83), and that the submitters of the lists were responsible for selecting their parliamentary delegations within ten days of the final results being published (Article 84). See Law on the Election of Representatives, Official Gazette of the Republic of Serbia, No. 35/2000, made available via LegislationOnline, accessed 28 February 2017.
  24. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 23. децембра 2000. године и 10. јануара 2001. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (Демократска опозиција Србије – др Војислав Коштуница (3 Социјалистичка партија Србије – Слободан Милошевић), Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 2 July 2021.
  25. ^ PRVA KONSTITUTIVNA SEDNICA, 22.01.2001., Otvoreni Parlament, accessed 12 January 2022.
  26. ^ See also Z. Gligorijević, "Kad bih živeo kao većina ispisnika, propao bih načisto: Čuveni Bidža iz Svilajnca radi kao u najboljim godinama", Novosti, 8 January 2020, accessed 27 August 2022. This source indicates that Budimirović served for five terms in the national assembly and two at the federal level. If this information is accurate, then one term in each body is unaccounted for by online sources.
  27. ^ "Bidža i posle Bidže", NIN, 17 October 2002, accessed 26 August 2022.
  28. ^ "Bidža osuđen na tri meseca zatvora" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. август 2022), Glas javnosti, 5 June 2004, accessed 26 August 2022.
  29. ^ "Puca i SPS" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. август 2022), Glas javnosti, 23 November 2002, accessed 26 August 2022.
  30. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 28. децембра 2003. године – ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (15. СОЦИЈАЛИСТИЧКА НАРОДНА СТРАНКА - НАРОДНИ БЛОК - ГЕНЕРАЛ НЕБОЈША ПАВКОВИЋ), Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 14 August 2022.
  31. ^ Vera Didanović, "Anatomija jednog domaćina", Vreme, 6 September 2007, accessed 26 August 2022.
  32. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 21. јануара и 8. фебрауара 2007. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (9 Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС) - Др Јован Кркобабић и Социјалдемократска партија (СДП) - Др Небојша Човић), Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 10 July 2021.
  33. ^ "Svilajnac: Budimirović u opoziciji", B92, 14 May 2008, accessed 27 August 2022.
  34. ^ G. Jevremović , "Bidžini naprednjaci protiv odluke Vlade", Blic, 16 February 2016, accessed 26 August 2022.
  35. ^ а б „Lokalni izbori 2004 - Za gradonačelnika Svilajnca”. www.svilajnac001.co.rs. Приступљено 2024-04-13. 
  36. ^ „Rezultati referenduma u Svilajncu, 02 septembar 2007.godine”. www.svilajnac001.co.rs. Приступљено 2024-04-13.