Дмитар Ђорђевић Веселиновић

Дмитар Ђорђевић Веселиновић (1838−1894) био је клесар из Горачића. Један је од драгачевских каменорезаца чије је занатско умеће достизало домете уметности.

Дмитар Ђорђевић Веселиновић
Лични подаци
Датум рођења	1838.
Место рођења	Горачићи, Кнежевина Србија
Датум смрти	1894.(1894-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (55/56 год.)
Место смрти	Горачићи, Кнежевина Србија
Уметнички рад
Поље	Клесарство
Правац	Каменорезаштво западне Србије

Потомак је породице Веселиновић, а на споменицима се потписивао се као Ђорђевић, понекад и као Ђоковић, у знак поштовања оцу Ђорђу-Ђоку, истакнутом учеснику Другог српског устанка.

Живот

О животу овог мајстора мало се зна. Могуће да је клесарско умеће учио код знаменитог Радосава Чикириза (1823-1864). Споменике је израђивао од Светоандрејске скупштине (1858) до Горачићке буне (1893). Највише споменика му је сачувано на горачићким гробљима, посебно на Ружичића гробљу, у којем и сам почива:

ДМИТАР Веселиновић

из Горачића

1838-1894

Овај спомен подижу

унуци Милош и Драгутин

Дело

У целини, дела му одишу ликовном свежином и орнаменталном лепотом која одају изворног мајстора.

Споменике је израђивао у облику стубова од пешчара, које је бојио користећи плаву и нарочито зелену боју, па су му надимку Жуња пријатељи додавали епитет Зеленгуза.

У младости је претрпео знатан утицај Радосава Чикирза и готово му је раван у клесању орнаментике и розета, малтешких и копљастокраких крстова, а посебно оружја - кубура, пушака кремењача и великих сабаља са кићанком на балчаку. Није био вешт у урезивању ликивних представа покојника. Поједине споменике клесао је заједно са Глишом Дмитрићем.

У рукопису се издвајао од осталих каменорезаца - слова су му плитка, неједнаког размака и величине. Почео је да клесари у време забране Вуковог правописа, па се све до Јаворског рата у његовим натписима срећу су старословенска слова: Я, Ю , тврди знак, а поготово староставно İ, по коме је препознатљив.

На споменицима се потписивао са:

Мајсторија и израда Дмитра Ђорђевића

Писа Дмитар Ђорђевић из Горачића својеручно

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Епитафи

Натписе је најчешће почињао уобичајеним: Овде почива тело блажено упокојеног раба Божиег.

Творац је оригиналних епиграфских састава у којима често користи старосавне речи: житељ, блажено упокојени, благородни, прочитаније итд. Препознатљив је по мајсторским урезима дугих, „поетски понесених” текстова у којима се угледао на народну епику:

Споменик оцу Ђорђу Веселиновићу (†1846) (Горачићи – Ружичића гробље)

Овде почива Раб Божи

ЂОРЂЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ

кои поживи 60 : г

а умре 27 М : у 1846

Бог даму душу прости

1816 лето

Када е на Чачку

народна слава синула

и Србија са себе ланце скинула

и ћаја пашина сила покисла

и Србија турке потисла

тада е покојни Ђорђе

допао о[д] турски пушака 7 рана

а поменуга каменорезац Дмитар

и Лазар синови его

своим трудом 1867

Споменик Петру Јаковљевићу (†1867) (Горачићи – Јаковљевићи)

Приђи ближе : мили роде :

и прочитаи : подпис : овде :

кои : показуе : красног : младића :

ПЕТРА : ЈАКОВЛЕВИЋА

преселисе у вечну кућу :

у најлеп : цвету од : 18 : годи :

своме роду : на велику жалос

у: 1867 г.

зовни мене : моја слатка маико

зовни мене да сам код тебе

оваи билег : подигошему :

милан и радосав чиче

и милош : отац его

за вечни спомен

а подписа : дм[итар] ђо[рђевић]

Споменик Јеврему Царевићу (†1867) (Горачићи – Сјеничића гробље)

О љубезни слатки роде

прочитајте подпис овде

кои показуе.

блаженоупокоеног раба божиег :

краброг Србина

ЕВРЕМА Царевића

житела горачког :

преседатела целе општине горачке :

коие од своег рођена

42 г. живио а од Христа (...)

1867. (...) маја

блаженост са вечностиу променио.

Бог да му душу прости.

Спомен подиже

благодарна супруга [Стамена]

своме : мужу : за вечни спомен

у 1868. год.

и за наше верно љубавно живоване

за 20. година.

Прости Еко и Бог да те прости.

Писа Митар : ђорђевић с.р.

Споменик Ђорђу Пандуревићу (†1867) (Лиса – Шулубуре)

Приђи ближе мили роде

те прочитај овај надгробни спомен

гди почива Раб Божи

ЂОРЂЕ

ожалости свога оца

Сретена Пандуревића

и маике Анђелије

у С : Лисе

и кои чесно и поштено

поживи 21 год :

и претависе у вечност

у најлепшем цвету

на велику жалост роду свом

27 ноембра у 1867 Г.

Оваи спомен подижему

Сретен ожалошћени отац

и Василие чича : са Анђелиом :

тешко уцвељеном мајком Ђорђевом

Писа дмитар ђорђевић из С. Горачића

и Глишо Дмитрић из Котраже

Споменик Вићентију Стевановићу (†1871) (Горачићи – Черговиште)

Овде почива :

раб божи :

ВИЋЕНТИЈЕ Стевановић

водник I : класе народне : војске :

кои : верно : и усрдно

4 : године книаза

и отечество : служио :

Поживи 31 : г.

умре : 5-ог дец. у 1871 : г.

Оваи знак подигоше му

Сретен Јован и Коста

поштована браћа

и Милое едини син : Его

у 1878 г.

Споменик Владимиру Стевановићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)

Оваи знак

показуе краброг : Србина

ВЛАДИМИРА Стевановића

воиника III класе

коие на Пазару 24 јуна 1876 год

бранећи се: од турака погинуо :

Бог да му душу прости.

Оваи : билег : ударишему :

Ружица : супруга :

и Радомир

едини син его

у 1880 го.

Споменик Луки Терзићу (†1877) (Горачићи – Сјеничића гробље)

ИС ХС НИ КА

Приђи ближе : србски роде :

и прочитаи подпис : овде :

кои показуе : краброг : Србина

ЛУКУ Терзића :

кои поживи 28 г.

а погибе : н[а] Куршумлији

26г децембра : у 1877 г.

као вредан воиник I класе

народне воиске.

борећи се : са турцима

а : бранећи : себе и србску славу

а саранисе у Алексинцу

а споменуга Марко Доман[овић]

[и] Јелена супруга его.

Два младенца покоиног Луке

што погибе од душманске руке

МИЛКА

умре у петои години

а МИЛЕНКО

од године дана у 1876 г.

Споменик Цмиљки Јаковљевић (†1881) (Горачићи – Јаковљевићи)

Овде тико почива раба Божија

ЦМИЉКА

супруга поч. Милоша Јаковлевића.

из овог села горачића

а која чесно и поштено

поживила 48 година,

а преставила се у Вјечни Живот

10-тог августа у 1881 год

Бог даиои душу прости

овај надгробни спомен

подиже њен девер радосав

из поштовања

и њен син Тиосав

1881

писа Дмитар Ђоковић

и Глишо Дмитрић

Споменик Сретену Стевановићу (†1890) (Горачићи – Черговиште)

Овде

пред овим дичним споменом

тико почива блажено упокоени

раб: божи

СРЕТЕН М: СТЕВАНОВИЋ

уважени грађанин

и бивши кмет овог села горачића

земљоделац великорадниј

кои чесно поживи 60 година

преставиосе :

3-ћег ноембра у 1890 године

Бог да му душу прости

А овај му надгробни знак подиже

брат коста и милое синовац

когае покојник наследником звао

Ер он: није порода имао

писа каменорезац

Дмитар : В[еселиновић] Ђорђевић ср

Литература

• Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
• Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
• Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
• Маринковић, Радован М; Маринковић, Зоран (2015). Вековања Горачића, Губереваца и Живице. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-15-1. 
• Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
• Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
• Стевановић, Милоје; Стевановић, Момчило (2011). Родословље Стеваново. Горњи Милановац: Лио. ISBN 978-86-83697-97-7. 
• Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2017). Камени памћеници Горачића : [епитафи на споменицима]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-28-1. 
• Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.