Дисонанца

Дисонанца (lat. dissonantia, фр. и енгл. dissonance, што значи раздор, неслога, несагласје, звучни несклад)^[1]^[2] је сазвучје које настаје када истовремено звуче два или више тона (интервала) и код слушаоца изазивају утисак непријатности, несклада и немира и траже разрешење, тј. смирење.^[3]

Звучни пример дисонанци на тону це¹.

Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Дисонантни интервали су:

све секунде
све септиме
сви умањени интервали
сви прекомерни интервали

Ухо данашњег човека је до те мере постало имуно на звучне нескладе и оштрине, да некадашње теоретске дисонанце данашњем човеку више нису грубе и непријатне.

Супротно дисонанци је консонанца, која се доживљава као пријатно, смирено и угодно звучање за људско ухо и не тражи разрешење.

Извори

^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
^ Властимир Перичић, Хармонија први део, Београд, Заједница музичких и балетских школа Србије, 2004.^{[непоуздан извор?]}
^ Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике^{[непоуздан извор?]}

[1] Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина

[2] Властимир Перичић, Хармонија први део, Београд, Заједница музичких и балетских школа Србије, 2004.^{[непоуздан извор?]}

[3] Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике^{[непоуздан извор?]}

[1]

[2]

[3]