Динамика личности
Динамика личности је свеукупност психичких процеса, механизама и образаца понашања који доводе до подстицања личности на активности, као и до унутрашњих промена у њој. Динамика личности проучава проблем психичке енергије и њене расподеле, процес мотивације, а нарочито различите динамичке покретаче понашања особе, као што су нагони, мотиви, потребе, тежње, интересовања, црте личности, емоције, вредности, фрустрације, конфликти и начине њиховог решавања, посебно механизме одбране.[1]
Према Фројдовом схватању, личност је сложен енергетски систем у којем делују заједно или се сукобљавају нагонске несвесне силе, којима се супротстављају свесне и несвесне контрасиле, односно тежње и захтеви ега и суперега. За разумевање, предвиђање и мењање (психотерапију) психичког живота и понашања индивидуе, неопходно је пре свега познавање главних динамичких покретачких снага. Према Фројду и психоанализи ове основне покретачке снаге су сексуални нагони и нагони ега, односно ерос и нагон смрти.[2]
Динамику личности и разнолико мноштво њених ставова, афеката, интереса, избора затим њен карактер, ментално здравље или поремећаје у понашању превасходно одређују конфликти. Главни интерпсихички конфликт настаје између жеља и захтева ега. Када је овај сукоб исувише снажан, а его релативно слаб, активирају се бројни механизми одбране.[2]
Референце
уреди- ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- ^ а б „Dinamika ličnosti”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 09. 04. 2012.
Литература
уреди- Jean Laplanche & Pontalis, J. B. (1974). The Language of Psycho-Analysis, Edited by W. W. Norton & Company, ISBN 978-0-393-01105-0
- Avramaki, E. and Tsekeris, C. (2011). The role of the father in the development of psychosis
- Benjamin, J. (1995). Recognition and destruction: An outline of intersubjectivity Архивирано на сајту Wayback Machine (27. март 2017)
- Boesky, D. (2005). Psychoanalytic controversies contextualized
- Boston Process of Change Study Group. (2005). The "something more" than interpretation
- Brenner, C. (1992). The mind as conflict and compromise formation
- Eagle, M. (1984). Developmental deficit versus dynamic conflict
- Gill, M. (1984). Psychoanalysis and psychotherapy: A revision
- Kernberg, O. (2000). Psychoanalysis, psychoanalytic psychotherapy and supportive psychotherapy: contemporary controversies
- Mitchell, Stephen A. (1984). Object relations theories and the developmental tilt
- Rubinstein, B. (1975). On the clinical psychoanalytic theory and its role in the inference and confirmation of particular clinical hypotheses
- Schwartz, W. (2001) Ordinary Language Essentials of Clinical Psychoanalytic Theory
- Sprenger, Scott (2002) Freudian Psychoanalytic Theory