Димитрије Марковић
Димитрије Марковић (Алексинац, 1862 - 1915) је био српски песник.
Димитрије Марковић | |
---|---|
![]() | |
Лични подаци | |
Пуно име | Димитрије Марковић |
Датум рођења | 1862. |
Место рођења | Алексинац, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 1915.52/53 год.) ( |
Место смрти | Алексинац, Краљевина Србија |
Књижевни рад | |
Жанр | поезија |
Биографија
уредиРођен је у трговачкој породици, учио је терзијски занат и имао своју кројачку радњу. Подржавао је социјалистичке идеје Светозара Марковића. У кафани у Алексинцу такмичио се у састављању и рецитовању стихова са Милорадом Петровићем Сељанчицом (остали су његови шаљиви стихови "Да нису Моравке појеле би ме чавке, да нису планинке појео би' глогињке"). Због песме Краљичине сузе хапшен је и саслушаван у Нишу због увреде Драге Обреновић. Председник Окружног суда му је био наклоњен и упозорио га је да се сакрије након чега је пребегао у Бугарску, па у Румунију, па у Аустрију где се оженио. Када је био помилован вратио се у Алексинац, и преминуо од тифуса 1915. године. Подаци о њему и фотографија су из алексиначких новина Реч радника (бр.81. из 1970. године).[1]
Дела
уреди- песма Краљичине сузе (забрањена од стране власти, и највероватније уништена, односно не постоје сачувани примерци)
- Кап отрова или Смрт Адама Богосављевића, народног посланика - спев[2]
- Са гроба Љубе Дидића и Божиновића - спев(1887)[3]
- Жалосни тренуци краљице Наталије[4]
- сачуван горе споменути стих из такмичења са Сељанчицом
Извори
уреди- ^ „Градска библиотека "Вук Караџић" Алексинац Bookcase - Flip Book| AnyFlip”. anyflip.com. Приступљено 2024-03-25.
- ^ Марковић, Димитрије; Marković, Dimitrije (1912). Кап отрова или Смрт Адама Богосављевића народног посланика. Београд: Издање књижаре Томе Јовановића.
- ^ Марковић, Димитрије; Marković, Dimitrije (1887). Са гроба Љубе Дидића и Божиновића: догађај осамдесет треће године (7. izd. изд.). Београд: Књижарница Томе Јовановића.
- ^ Марковић, Димитрије. Жалосни тренуци Краљице Наталије. Београд: Штампарија П. К. Танасковић.