Дејан Лучић

Дејан Лучић (Београд, 15. новембар 1950) је српски публициста, геополитичар и теоретичар завере.

Дејан Лучић
Датум рођења	(1950-11-15)15. новембар 1950.
Место рођења	Београд, ФНР Југославија
Политичка странка	Српска демократска странка Раније: Социјалистичка партија Србије Српски покрет обнове
Веб-сајт	http://www.dejanlucic.net/

Детињство и младост

Дејан Лучић завршио је журналистику на Факултету политичких наука, заједно са бившим начелником државне безбедности Јовицом Станишићем, и командантом специјалних јединица државне безбедности Франком Симатовићем Френкијем, са којима је остао дугогодишњи пријатељ.

Лучић о свом пореклу

Дејан Лучић наводи да је потомак Јелене-Илке Марковић, која је 11. октобра 1882. године у Саборној цркви у Београду пуцала на краља Милана Обреновића. Овај догађај је познат као Илкин атентат. Лучић тврди и да је потомак војводе Миленка Стојковића из Првог српског устанка. Такође наводи да је његов деда био учесник демонстрација у Београду 27. марта 1941.

Књижевни рад

Тематика

Дејан Лучић се у својим књигама бави тематиком теоријама завере попут масонерије, тајних друштава, Римокатоличке цркве и сл. које представља у својим шпијунско-обавештајним романима.

Промоције

Дејан Лучић је промоције својих књига одржавао у Студентском културном центру у Београду. Прва промоција је била 1999. године, када је представио књигу Исламска Република Немачка. На тој промоцији је поред аутора, говорио и бели маг Лав Гершман. Друга промоција је такође била у Студентском културном центру у Београду, када је представљена књига Кинеска освета.

Промоције у дијаспори

Дејан Лучић је одржавао промоције својих књига и у дијаспори.

Он је у српској емиграцији у Немачкој и Сједињеним Америчким Државама држао промоције својих књига, првенствено књиге Тајне албанске мафије.

Политички рад

Дејан Лучић је деведесетих година био један од оснивача Српског покрета обнове,, и био је председник градског одбора истог, али је убрзо избачен из партије. Вук Драшковић, председник странке, у својој књизи Мета, окарактерисао га је као члана Службе државне безбедности. Децембра 1995. године се учланио у Социјалистичку партију Србије.

Дејан Лучић је дуго прекинуо рад у политици, све до 2011. године, када се у политику вратио као оснивач Српске демократске странке основане у марту 2011. године.

Као дугогодишњи пријатељ Јовице Станишића и Франка Симатовића, појавио се као сведок на њиховом суђењу у Хашком трибуналу 2011. године, где је потврдио да познаје оптужене, и да никада није радио за Службу државне безбедности.

Дела

• Исламска Република Немачка, 1. део, Екопрес. ISBN 978-86-83003-02-0.
• Исламска Република Немачка, 2. део, Екопрес. ISBN 978-86-83003-03-7.
• Варварство у име Христово, 1. део, Екопрес. ISBN 978-86-83003-05-1.
• Варварство у име Христово, 2. део, Екопрес. ISBN 978-86-83003-07-5.
• Павелићев тестамент, 1. део, Екопрес, ISBN 978-86-83003-16-7
• Павелићев тестамент, 2. део, Екопрес, ISBN 978-86-83003-17-4
• Краљевство Хазара, 1. део, Екопрес, ISBN 978-86-83003-19-8
• Краљевство Хазара, 2. део, Екопрес. ISBN 978-86-83003-20-4.
• Тајне албанске мафије, Екопрес. ISBN 978-86-83003-04-4.
• Тајне лоповског заната, Екопрес. ISBN 978-86-83003-08-2.
• Владари из сенке, Екопрес, ISBN 978-86-83003-01-3
• Теорија завере, Екопрес. ISBN 978-86-83003-23-5.
• Кинеска освета, 2011, Лагуна

Литература

• КУРИР: Лучић на суђењу Станишићу и Симатовићу

Спољашње везе

• дела у издању Лагуне