Википедија

Деца Дине

Деца Дине (енгл. Children of Dune) је научнофантастични роман америчког писца Френка Херберта, који представља трећи од шест романа његовог серијала Дина. Првобитно је излазио у наставцима у часопису Analog Science Fiction and Fact 1976. године и био је последњи роман у серијалу који је објављиван на овај начин.

Деца Дине
Корице књиге српског издања
Настанак и садржај
Ориг. насловChildren of Dune
АуторФренк Херберт
Земља САД
Језикенглески
Жанр / врста деланаучна фантастика
Издавање
Датумаприл 1976.
Број страница444
Серија(л)Дина
Хронологија
ПретходникМесија Дине
НаследникБожански цар Дине

На крају романа Месија Дине, Пол Атреид одлази у пустињу, слеп, остављајући своју децу близанце Лета и Ганиму на чување Слободњацима, док његова сестра Алија влада васељеном као регент. Рођена као свесне личности због дејства Зачина, деца су наследила Полову пророчку визију судбине универзума, улоге за којом Алија очајнички жуди. За то време, Кућа Корино планира свој повратак на трон, док Бенегесериткиње праве заједнички циљ са Тлеилаксима и Свемирским еснафом како би стекли контролу над Зачином и Половом децом.

Првобитно продат у преко 75.000 примерака, роман је постао први бестселер у тврдом повезу икада у области научне фантастике. Добио је позитивне критике од стране критичара због упечатљивог заплета, радње и атмосфере, а био је номинован за награду Хуго за најбољи роман 1977. године. Месија Дине и Деца Дине колективно су адаптирани од стране канала Сајфај 2003. у мини-серију под насловом Деца Дине Френка Херберта.

Радња

уреди
  УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис књиге!

Девет година након што је цар Пол „Муад'Диб” Атреид отишао у пустињу, слеп, еколошка трансформација Аракиса досегла је тачку у којој неки Слободњаци живе слободно без пустињских одела у мање сушној клими и почели су да се селе из сичева у села и градове. Како стари начини одумиру, све више ходочасника стиже да искуси планету Муад'Диба. Царски високи савет изгубио је политичку моћ и немоћан је да контролише џихад.

Полова млада деца, близанци, Лето II и Ганима, закључили су да је њихова тетка Алија постала Изрод − подлегла је поседу свог деде барона Владимира Харконена − и страхују да их чека слична судбина. Они (и Алија) такође схватају да ће тераформирање Дине убити све пешчане црве, уништавајући тако извор Зачина, али да Харконен жели овакав исход. Лето се такође плаши да ће, као и његов отац, остати заробљен својом проницљивошћу.

У међувремену, нова верска личност која себе назива „Проповедник” подигла се из пустиње, борећи се против неправди и промена верске владе међу Слободњацима. Неки Слободњаци верују да је он заправо Пол Атреид. Принцеза Венсиција из пале куће Корино на Салуси Секундус планира атентат на близанце и повраћај власти за своју кућу.

Госпа Џесика се враћа на Аракис и препознаје да је њена кћерка поседнута, али не налази знакове изродства код близанаца. Лето организује да вођа Слободњака, Стилгар, заштити његову сестру уколико неко покуша да их убије. Проповедник путује на Салусу Секундус да се сретне са Венсицијиним сином Фарад'ном, а заузврат им обећава Данкана Ајдаха као агента Куће Корино. Алија покушава да убије Џесику, која уз Данканову помоћ бежи у пустињу, изазивајући побуну међу Слободњацима. Близанци ишчекују и преживљавају атентат од стране Корина. Лето одлази да тражи Проповедника, док Ганима, мењајући своје памћење самохипнозом, извештава (и верује) да је њен брат убијен. Данкан и Џесика беже на Салусу Секундус, где Џесика почиње да обучава Фарад'на. Он преузима власт од своје мајке Венсиције и склапа савезништво са Бенегесериткињама, које му обећавају брак са Ганимом, као и да ће подржати његову намеру да постане цар.

Група слободњачких одметника ухватила је Лета и натерала га да уђе у зачински транс на предлог Гурнија Халека, која се инфилтрирао у групу по Џесикиним наређењима. Летове визије изазване Зачином показују му безброј могућих будућности у којима човечанство изумире и само једну у којем преживљава. Он ту будућност назива „Златна стаза” и одлучује да је оствари − нешто што је његов отац, који је већ назирао ову будућност, одбио да учини. Он бежи од својих отмичара и жртвује своје човештво у потрази за Златном стазом, физички се спајајући са јатом пешчаних пастрмки, стичући надљудску снагу и готово нерањивост. Путује по пустињи и суочава се са Проповедником, за кога се испоставља да је стварно Пол.

Данкан се враћа на Аракис и испровоцира Стилгара да га убије тако да је Стилгар присиљен да узме Ганиму и сакрије се. Алија поново заробљава Ганиму и договара њен брак са Фарад'ном, планирајући да искористи очекивани хаос када га Ганима убије као освету за убиство њеног брата. Проповедник и Лето се враћају у главни град да се суоче са Алијом. По доласку, Пол је убијен, на Алијин ужас. Лето се открива у приказу надљудске снаге и покреће повратак Ганиминих истинских сећања. Он се суочава са Алијом и нуди јој помоћ да превазиђе своју поседнутост, али Харконен се опире. Алија успева да изврши самоубиство бацајући се са високог балкона.

Лето се проглашава за цара и преузима контролу над Слободњацима. Фарад'н се укључује у његову службу и врши контролу над војском Корина. Лето се венчава са својом сестром Ганимом како би остварио своје циљеве, али Фарад'н је њен прави наложник, тако да се линија Атреида може наставити.

Објављивање

уреди

Делови Месије Дине и Деце Дине су написани пре него што је први роман завршен.[1] Првобитно је излазио у наставцима у часопису Analog Science Fiction and Fact 1976. године и био је последњи роман у серијалу који је објављиван на овај начин. Месија Дине и Деца Дине објављени су у једном тому од стране Клуба научне фантастике 2002. године.[2]

Анализа

уреди

Херберт је почетну трилогију романа (Дина, Месија Дине и Деца Дине) упоредио са фугом, и док је Дина била херојска мелодија, Месија Дине била је њена инверзија. Пол се уздиже на власт у Дини преузимајући контролу над једним критичним ресурсом у свемиру, меланжом. Његови непријатељи су мртви или свргнути, а он је постављен да преузме узде моћи и донесе тежак, али просветљени мир у универзум. Херберт је у књигама које су уследиле одабрао да поткопа Полов тријумф низом неуспеха и филозофских парадокса.[3]

Пријем

уреди

Првобитно продат у преко 75.000 примерака, роман је постао први бестселер у тврдом повезу икада у области научне фантастике.[4] Добио је позитивне критике од стране критичара због упечатљивог заплета, радње и атмосфере,[5] а био је номинован за награду Хуго за најбољи роман 1977. године.[6]

Лос Анђелес тајмс је назвао Децу Дине „великим догађајем”, а Челенџер Дестини је приметио да „Херберт у наставку своје саге додаје довољно нових обрта, који освежавају све познате елементе и пружају истинско задовољство.”[7] Паблишерс Викли је написао: „Од дворских интрига и пустињских потера до религијских спекулација и сукоба са врхунском интелигенцијом у васељени, овде има по нешто за сваког љубитеља научне фантастике.” У једној рецензији из 1976. године, Спајдер Робинсон назвао је роман незадовољавајућим, кривећи крај као неуверљив и тематски превише познат.[8] На роман се позивају Жил Делез и Феликс Гватари у књизи Хиљаду платоа (1980).[9] Дејвид Прингл оценио је роман са две звездице од четири и описао га је као „мрачну и замршену ствар”.[10]

Адаптација

уреди

Месија Дине и Деца Дине колективно су адаптирани од стране канала Сајфај 2003. у мини-серију под насловом Деца Дине Френка Херберта.[11] Прва од три епизоде покрива догађаје Месије Дине, док друга и трећа епизода покривају догађаје Деце Дине.[12]

Референце

уреди
  1. ^ Herbert, Frank (1976). „When I Was Writing Dune”. Children of Dune (2008 изд.). Penguin Publishing Group. ISBN 9781440630514. Приступљено 24. 5. 2020. 
  2. ^ Herbert, Frank (2002). Dune Messiah and Children of Dune (1st SFBC Printing изд.). Science Fiction Book Club. ISBN 0-7394-2399-1. .
  3. ^ Herbert, Frank (јул 1980). „DuneGenesis”. Omni. FrankHerbert.org. Архивирано из оригинала 7. 1. 2012. г. Приступљено 14. 2. 2014. „Of course there are other themes and fugal interplays in Dune and throughout the trilogy. Dune Messiah performs a classic inversion of the theme. Children of Dune expands the number of themes interplaying ... That fits the pattern of the fugue.” 
  4. ^ Touponce, William F. (1988). „Herbert's Reputation”. Frank Herbert. Boston, Massachusetts: Twayne Publishers imprint, G. K. Hall & Co. стр. 119. ISBN 0-8057-7514-5. „When Herbert completed the third book of the series, Children of Dune (1976), it became an authentic hardcover best-seller with seventy-five thousand copies sold (not including book club sales). It was the first hardcover best-seller ever in the science fiction field.” 
  5. ^ Jonas, Gerald (1. 8. 1976). „Of Things To Come”. The New York Times. стр. 176. 
  6. ^ „1977 Hugo Awards”. World Science Fiction Society. Архивирано из оригинала 7. 5. 2011. г. Приступљено 8. 3. 2011. 
  7. ^ Herbert, Frank (1976). „Praise for the Dune Chronicles”. Children of Dune (2008 изд.). Penguin Publishing Group. ISBN 9781440630514. Приступљено 24. 5. 2020. 
  8. ^ Robinson, Spider (септембар 1976). „Galaxy Bookshelf”. Galaxy Science Fiction. стр. 111—13. 
  9. ^ Deleuze, Gilles; Guattari, Félix (1993). A Thousand Plateaus. Minneapolis: University of Minnesota Press. стр. 390, 559. ISBN 0-8166-1402-4. 
  10. ^ Pringle, David (1990). The Ultimate Guide To Science Fiction . New York: Pharos Books: St. Martin's Press. стр. 58. ISBN 0886875374. 
  11. ^ Fritz, Steve (4. 12. 2000). „Dune: Remaking the Classic Novel”. Cinescape. Архивирано из оригинала 16. 3. 2008. г. Приступљено 14. 3. 2010. 
  12. ^ Asher-Perrin, Emmet (19. 9. 2017). „SyFy's Children of Dune Miniseries Delivers On Emotion When Philosophy Falls Flat”. Tor.com. Приступљено 20. 2. 2019. 

Спољашње везе

уреди


Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Деца_Дине&oldid=27360548”