Деса Немањић

Деса Немањић (умро пре 1. јула 1281) је био српски жупан, син краља Стефана Владислава, припадник српске средњовековне владарске породице Немањића.

Биографија

Породица

Деса је био син Стефана Владислава Немањића, унук Стефана Првовенчаног, односно праунук Стефана Немање, оснивача династије Немањића. Отац му је на власт дошао свргавши свога брата Радослава 1234. године. Владао је девет година, до 1243. године. Са власти је срушен превратом о коме се не зна готово ништа. На власт је 1243. године дошао краљ Урош, Владиславов брат, односно Десин стриц. Владиславова супруга Белослава је побегла у Дубровник, због чега је Урош тамо послао свог изасланика Јурка да се распита о деловању бивше српске краљице. Како се не би замерале краљу Урошу, дубровачке власти, односно кнез Жан Михоил, дале су 1243. године заклетву да бивша краљица неће моћи послати ни морем ни копном, ни преко Босне, какву исправу или изасланика на штету новог српског краља^[1].

Стефан Владислав, отац жупана Десе.

Између Владислава и Уроша дошло је до измирења, Владислав је задржао краљевску титулу и наставио је да делује у политичком животу, какав се среће у документима из 1252. и 1263/4. године. Иза себе је оставио сина Десу и кћер, чије име није познато, а која се удала за омишког кнеза Ђуру Качића. У рашкој владарској породици име "Деса" није било непознато. Носио га је Тихомиров претходник, жупан Деса Вукановић, син Уроша I Вукановића. Десин деда по мајчиној линији био је бугарски цар Јован Асен II. Деса је 1243. године изгубио наследна права на српски престо. Остављен је са титулом жупана која се додељивала краљевим сродницима, који су припадали владарској династији Немањића^[2].

Поклад

Деса се помиње у дубровачким документима. У Дубровнику је оставио поклад код властелина Серсија Клементића. Не зна се када је Деса оставио поклад, али се он у изворима помиње 1. јула 1281. године када је тадашњи краљ Стефан Драгутин послао шесторицу Которанина (Иван Приба, Никола Дабронов, Иван Гиманоја, Иван Гила, Марко Базили и Медош Тома Драга) да подигну депозит кога су оставили жупан Деса и његова мајка (Белослава). Драгутиново наређење посредан је доказ да Деса 1281. године није био жив. Такође тада нису могли бити живи ни његов отац Владислав, ни брат Стефан, чим је Драгутин добио права да располаже Десином заоставштином. Медош је био брат Павла Томе Драга, истакнуте личности са двора српског краља Милутина који је играо значајну улогу у преговорима којима је окончан рат Србије и Дубровника 1301. године. Био је ожењен ћерком Серсија Клементића, а 1302. године примио је дубровачко грађанство, заједно са другим члановима Павлове породице.

Истог дана када су приспели Драгутинови изасланици, састало се Мало веће које је одлучило да се сачини детаљан попис депозита који се преноси у Котор (на челу са кнезом Николом Морозинијем). Донета је одлука да се дозволи пренос депозита у Котор, с тим да се он у року од 30 дана врати уколико се појави неко у Дубровнику ко ће га потраживати. Белослава се појавила са својим потраживањима 1285. године, носећи писмо краља Милутина. У Котор је послато изасланство на челу са Серсијем Клементићем. О покладу више нема помена у историјским изворима.

Сачуван је попис Десиног поклада сачињен јула 1281. године. Он је био распоређен у 6 већих или мањих ковчежића, као и неколико врећа. Биле су тамо црквене ствари, међу којима је 20 икона од којих се посебно помиње икона Светог Симеона (Немање), четири књиге четворојеванђења са сребрним корицама, реликвијари, мошти светитеља, црквене одежде, крстови, кадионице, сасуде и др, као и 24 књиге непознате садржине. Поред црквених ствари, ту су биле и скупоцене тканине, појасеви, врпце, чаше, пешкири, кошуље, кеса за новац, укоснице, златни предмети, драгуљи, крзно, врчеви, огледала и др^[3].

Посебно је значајан податак да се у покладу налазила застава од свиле црвене и плаве ("vexillum unum de zendato rubeo et blavo"). То је први податак о бојама једне српске заставе у српској историји^[4]^[2].

Породично стабло

16. Завида

8. Стефан Немања

4. Стефан Првовенчани

9. Ана Немањић

2. Стефан Владислав

20. Андроник Дука Анђел

10. Алексије III Анђел

21. Еуфросина Катамонита

5. Евдокија Анђел

22. Андроник Дука Каматер

11. Еуфросина Дука Каматерина

1. Деса Немањић

12. Јован Асен I

6. Јован Асен II

26. Стефан Немања(=8)

13. Јелена Асен

27. Ана Немањић(=9)

3. Белослава Асен

7. Ана Анисија

Референце

^ Јечменица 2018, стр. 87–89
^ ^а ^б Јечменица 2018, стр. 89–91
^ Јечменица 2018, стр. 90
^ Маловић 2003, стр. 31–8

Литература

Марица Маловић-Ђукић, Поклад жупана Десе, Краљ Владислав и Србија 13. века, Научни скуп, 15-16. новембар 2000., Београд (2003)
Јечменица, Дејан, Немањићи другог реда, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Београд (2018)

[1] Јечменица 2018, стр. 87–89

[#1-2] а ^б Јечменица 2018, стр. 89–91

[3] Јечменица 2018, стр. 90

[4] Маловић 2003, стр. 31–8

[1]

[2]

[3]

[4]