Деонтологија

Деонтологија (грч. deontologia од деон - дужност, логија - наука) означава:

• у филозофији науку о дужностима. Израз је потекао од енглеског филозофа Бентема (енгл. Bentham) у његовом делу Деонтологија енгл. Deontology из 1834. године, у значењу морала у целини.
• у теологији означава морални доказ о постојању Бога, односно потребе људског ума да претпостави постојање Бога као основ моралног света.
• у медицини, такође названа медико деонтологија, тиче се највише односа лекара и пацијента. Представља учење о етичком понашању лекара у свим односима и облицима лекарске делатности . Заједнички је термин за медицинску етику и медицинско право. Покрива моралне и правне дужности медицинских радника. Огрешење о медицинску деонтологију подразумева, како етичку, тако и правну одговорност. Значајна је за лекаре и све медицинске раднике (лекари, стоматолози, фармацеути, административни радници у медицини), али и за пацијенте и заједницу. Медицинска етика и деонтологија су делом подударни, с том разликом што медицинска етика обухвата и филозофско-психолошки аспекат медицине и друигх професија проистеклих из медицине. Пример медицинске деонтологије у радиолошкој дијагностици је потреба за егзактном и брзом дијагностиком, која неретко може бити разлог за пречесто упућивање пацијената на савремене радиолошке прегледе, док са друге стране радиолошки зраци имају штетне ефекте на живу ћелију и могу да проузрокују такозване радијационе болести и ћелијску митозу. Оваквих ризика морали би бити свесни како сви лекари, тако и лаичка популација.

Литература

• „Вокабулар бета”. vokabular.org. Приступљено 4. 9. 2016. 
• Ненадовић, Милутин (2007). Медицинска етика (друго изд.). Београд: Косовска Митровица: Медицински факултет Универзитета у Приштини. ISBN 978-8680601-28-1. Приступљено 4. 9. 2016.