Денис Муквеге
Денис Маквеге (рођен 1. марта 1955)[1][2] је конгоански гинеколог. Основао је и ради у болници Панзи у Букаву, где је специјализовао лечење жена које су силоване од стране побуњеника.[3] Лечио је хиљаде жена које су биле жртве силовања од Другог конгоанског рата, неке од њих више од једном, изводећи до десет операција дневно у току свог 18-часовног радног дана.[3] Према канадским новинама The Globe and Mail, Маквеге је "вероватно водећи светски стручњак за лечење повреда од силовања".[4]
Денис Маквеге | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1. март 1955. |
| Место рођења | Букаву, Белгијски Конго |
| Занимање | гинеколог |
| Активни период | 1983 - данас |
| Награде | Национални орден Легије части Нобелова награда за мир |
Маквеге и Надија Мурад су 2018. године заједно добили Нобелову награду за мир, за "њихове напоре да се оконча употреба сексуалног насиља као оружје у рату и оружаном сукобу".[5]
Младост и образовање
уредиМаквеге је треће од деветоро деце пентекосталистичког свештеника и његове жене. Студирао је медицину јер је хтео да лечи болесне људе за које се његов отац молио, након што је видео компликације приликом порода које је доживела жена у Конгу која није имала специјалистичку здравствену негу.[4]
Након што је добио медицинску диплому на Универзитету у Бурундију 1983. године, Маквеге је радио као педијатар у руралној болници Лемера близу Букавуа.[6][7] Ипак, након што је видео женске пацијенте које су, због недостатка одговарајуће неге, често патиле од болова, гениталних лезија и фистула након порођаја, Маквеге је студирао гинекологију и акушерство на Универзитету у Анжеу у Француској, где је 1989. године завршио своју медицинску специјализацију.[6][7][8]
Докторирао је 24. септембра 2015. године на Слободном универзитету у Бриселу са својом тезом о трауматским фистулама у источном региону Демократске Републике Конго.[9]
Каријера
уредиНакон што се вратио са студија у Француској, Маквеге је наставио да ради у Лемера болници, али се након почетка Првог конгоанског рата, због насилних инцидената, вратио у Букаву, где је основао болницу Панзи 1999. године.[8]
Од њеног оснивања, болница Панзи је лечила више од 85.000 пацијената са сложеним гинеколошким оштећењима и траумама, процењује се да је 60 посто повреда узроковано сексуалним насиљем. Већина пацијената из тог времена долазила је из ратних зона. Маквеге је описао како су његови пацијенти стизали у болницу понекад голи, обично у ужасном стању.[4] Када је приметио да се оштећивање гениталија користило као оружје у рату у сукобу крајем деведесетих година прошлог века, између различитих оружаних група, Маквеге се посветио реконструктивној операцији како би помогао женама жртвама сексуалног насиља.[8] Немачки институт за медицинску мисију подржава Маквегеов рад са фондовима и лековима.[10]
Говор Уједињеним нацијама
уредиСептембра 2012. године, Маквеге је одржао говор Уједињеним нацијама где је осудио масовно силовање у Демократској Републици Конго,[11] те је критиковао владу Конга и других земаља "због тога што не раде довољно како би се зауставило оно што је он назвао "неправедан рат који је користио насиље над женама и силовање као ратну стратегију"".[12]
Покушај атентата и повратак
уредиЧетворица наоружаних људи су 25. октобра 2012. године напали Маквегеову резиденцију док није био код куће, држали су његову кћерку као таоца и чекали га да се врати како би га убили. По повратку, његов стражар је интервенисао, а атентатори су га убили. Промашили су Маквегеа јер се бацио на земљу током пуцњаве.[13] После покушаја атентата, Маквеге је отишао у изгнанство у Европу и болница Панзи је известила да његово одсуство има "разарајући ефекат" на свакодневне операције.[14]
Вратио се у Букаву 14. јануара 2013. године, где га је становништво топло дочекало, посебно његови пацијенти, који су прикупили средства како би му платили карту за повратак, продајући ананас и лук.[15]
Референце
уреди- ^ „Denis Mukwege: winner of Sakharov Prize 2014 | News | European Parliament” (на језику: енглески). Приступљено 07. 10. 2018.
- ^ „Denis Mukwege, laureate of the 2013 Prize for Conflict Prevention”. Fondation Chirac (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 10. 2014. г. Приступљено 07. 10. 2018.
- ^ а б „Doctor and Advocate: One Surgeon's Global Fight for the Rights of Rape Survivors”. Pacific Standard (на језику: енглески). Приступљено 07. 10. 2018.
- ^ а б в „Where repairing rape damage is an expertise”. Приступљено 07. 10. 2018.
- ^ "Announcement Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2018)" (PDF). The Nobel Peace Prize.
- ^ а б „Denis Mukwege | UA talents”. uatalents.univ-angers.fr (на језику: француски). Приступљено 07. 10. 2018.
- ^ а б d.boisdron (25. 01. 2018). „Denis Mutwege”. www.univ-angers.fr (на језику: француски). Архивирано из оригинала 06. 10. 2018. г. Приступљено 07. 10. 2018.
- ^ а б в „INTERVIEW: A fate shaped by injustice – one man’s mission to help the women of DR Congo”. UN News (на језику: енглески). 18. 03. 2016. Приступљено 07. 10. 2018.
- ^ Denis, Mukwege Mukengere (24. 09. 2015). „Etiologie, classification et traitement des fistules traumatiques uro-génitales et génito-digestives basses dans l’est de la RDC.” (на језику: француски).
- ^ „epo.de Pressemitteilungen » Difäm: Projektpartner Dr. Denis Mukwege e…”. archive.is. 21. 02. 2013. Архивирано из оригинала 21. 02. 2013. г. Приступљено 07. 10. 2018.
- ^ „Presentation to the United Nations 25/9/2012 by Dr. Denis Mukwege | Panzi Hospital”. 10. 10. 2014. Архивирано из оригинала 10. 10. 2014. г. Приступљено 07. 10. 2018.
- ^ „Denis Mukwege, an African Voice Against Rape, Is Honored by Europe” (на језику: енглески). Приступљено 07. 10. 2018.
- ^ Kristof, Nicholas. „An Attack on One of My Heroes, Dr. Denis Mukwege”. On the Ground (на језику: енглески). Приступљено 07. 10. 2018.
- ^ Congo-Kinshasa: A Red Armband for Dr Mukwege
- ^ „Congolese gynaecologist wins EU Sakharov prize”. eNCA (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 04. 2021. г. Приступљено 07. 10. 2018.
