Демонстрације у Турској 2013.

Демонстрације у Турској 2013.[1][2] су започеле 28. маја у Истанбулу као протести против рушења парка Гези, популарног окупљалишта становника Истанбула, да би се након пар дана прошириле на све веће градове и прерасле у општи протест против политке владајуће Партије правде и развоја и самовоље турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана. Протести су прерасли у побуну након што је полиција групу у парку напала сузавцем и воденим топовима.[3]

Иако су демонстрације у Турској понекад назване Турско пролеће, оне то дефинитивно нису, пошто је у питању грађански протест, без религијских мотива, те их неки називају Турско лето, као здравију алтернативу Арапском пролећу.

Хронологија

уреди
  • 28. маја 2013. група од 50 демонстраната протестовала је против уништавања парка Гези у Истанбулу да би се на његову месту изградио трговачки центар.[4][5] Полиција је употребила плин сузавац како би растерала демонстранте.
  • Група демонстраната расте током 28. маја и организује прес-конференцију и концерт у знак подршке протестима. Примају подршку од појединих јавних личности.
  • Демонстранти се 1. јуна из парка Гези премештају на трг Таксим, а демонстрације прерастају опште протесте против владавине Партије правде и развоја и самовоље премијера Реџеша Тајипа Ердогана. Демонстрације се шире и на остале турске градове попут Анкаре, Бодрума, Коније и Измира.
  • До 2. јуна демонстрације су се прошириле на 67 турских градова. Од почетка демонстрација до овог дана, полиција је ухапсила до 1700 људи.
  • Ердоган 3. јуна одлази у тродневну посету северноафричким земљама.
  • 5. јуна групе хакера извршиле су нападе на wеб-странице турске владе. Против демонстраната су се активирале и групе турских грађана које подупиру Ердогана и владајућу партију.
  • 11. јуна око 7:30 часова полицијске снаге заузимају трг Таксим и применом силе избацују демонстранте с трга. Затим исти дан у 14 часова терају демонстранте и из парка Гези.[6]
  • 12. јуна демонстрације узимају трећу жртву. 22-годишњи младић умире након што га је у главу погодила гасна бомба коју је испуцао полицајац.
  • 17. јуна полиција сузбија покушај демонстраната да поново заузму парк Гези и трг Таксим.[7]
  • 22. и 23. јуна демонстранти су се окупили на тргу Таксим како би одали пошту погинулима током протеста. Полиција их напада воденим топовима и сузавцем.[8]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Şafak, Elif (3. 6. 2013). „The view from Taksim Square: why is Turkey now in turmoil?”. The Guardian. Приступљено 8. 6. 2013. 
  2. ^ * „Is this the Turkish Spring? The view from the euronews Istanbul correspondent”. Euronews. 3. 6. 2013. Архивирано из оригинала 14. 01. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2013. 
  3. ^ „Police use tear gas early in morning, Taksim park protesters again halt demolition”. Good Morning Turkey. 31. 5. 2013. Архивирано из оригинала 7. 6. 2013. г. Приступљено 8. 6. 2013. 
  4. ^ „"TAKSİM'E CAMİ DE YAPACAĞIZ" Recep Tayyip Erdoğan”. Hurriyet. 2. 6. 2013. Приступљено 8. 6. 2013. 
  5. ^ „Erdoğan açıkladı: Taksim'e cami yapılacak!”. Yeni Şafak. 30. 5. 2013. Приступљено 8. 6. 2013. 
  6. ^ Hurriyet Daily News, 11 June 2013, At least two injured as police enter Taksim Square to 'clear banners' Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2013)
  7. ^ „Vatan muhabirine polis şiddeti! (Police violence on Vatan journalist!)”. Vatan. 17. 6. 2013. Архивирано из оригинала 27. 6. 2013. г. Приступљено 23. 6. 2013. 
  8. ^ „Taksim'de karanfilli anmaya polis müdahalesi - Milliyet[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2014. г. Приступљено 23. 06. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Спољашње везе

уреди