Демонстрације у Турској 2013.
Демонстрације у Турској 2013.[1][2] су започеле 28. маја у Истанбулу као протести против рушења парка Гези, популарног окупљалишта становника Истанбула, да би се након пар дана прошириле на све веће градове и прерасле у општи протест против политке владајуће Партије правде и развоја и самовоље турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана. Протести су прерасли у побуну након што је полиција групу у парку напала сузавцем и воденим топовима.[3]
Иако су демонстрације у Турској понекад назване Турско пролеће, оне то дефинитивно нису, пошто је у питању грађански протест, без религијских мотива, те их неки називају Турско лето, као здравију алтернативу Арапском пролећу.
Хронологија
уреди- 28. маја 2013. група од 50 демонстраната протестовала је против уништавања парка Гези у Истанбулу да би се на његову месту изградио трговачки центар.[4][5] Полиција је употребила плин сузавац како би растерала демонстранте.
- Група демонстраната расте током 28. маја и организује прес-конференцију и концерт у знак подршке протестима. Примају подршку од појединих јавних личности.
- Демонстранти се 1. јуна из парка Гези премештају на трг Таксим, а демонстрације прерастају опште протесте против владавине Партије правде и развоја и самовоље премијера Реџеша Тајипа Ердогана. Демонстрације се шире и на остале турске градове попут Анкаре, Бодрума, Коније и Измира.
- До 2. јуна демонстрације су се прошириле на 67 турских градова. Од почетка демонстрација до овог дана, полиција је ухапсила до 1700 људи.
- Ердоган 3. јуна одлази у тродневну посету северноафричким земљама.
- 5. јуна групе хакера извршиле су нападе на wеб-странице турске владе. Против демонстраната су се активирале и групе турских грађана које подупиру Ердогана и владајућу партију.
- 11. јуна око 7:30 часова полицијске снаге заузимају трг Таксим и применом силе избацују демонстранте с трга. Затим исти дан у 14 часова терају демонстранте и из парка Гези.[6]
- 12. јуна демонстрације узимају трећу жртву. 22-годишњи младић умире након што га је у главу погодила гасна бомба коју је испуцао полицајац.
- 17. јуна полиција сузбија покушај демонстраната да поново заузму парк Гези и трг Таксим.[7]
- 22. и 23. јуна демонстранти су се окупили на тргу Таксим како би одали пошту погинулима током протеста. Полиција их напада воденим топовима и сузавцем.[8]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Şafak, Elif (3. 6. 2013). „The view from Taksim Square: why is Turkey now in turmoil?”. The Guardian. Приступљено 8. 6. 2013.
- ^ * „Is this the Turkish Spring? The view from the euronews Istanbul correspondent”. Euronews. 3. 6. 2013. Архивирано из оригинала 14. 01. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2013.
- Legge, James (3. 6. 2013). „It's Twitter, not the 'Turkish Spring': Turkish PM Recep Tayyip Erdogan blames 'extremists' after fourth day of protests”. The Independent. Приступљено 8. 6. 2013.
- Nielsen, Nikolaj (4. 6. 2013). „'Turkish Spring' tests Erdogan's rule”. EUobserver. Приступљено 8. 6. 2013.
- ^ „Police use tear gas early in morning, Taksim park protesters again halt demolition”. Good Morning Turkey. 31. 5. 2013. Архивирано из оригинала 7. 6. 2013. г. Приступљено 8. 6. 2013.
- ^ „"TAKSİM'E CAMİ DE YAPACAĞIZ" Recep Tayyip Erdoğan”. Hurriyet. 2. 6. 2013. Приступљено 8. 6. 2013.
- ^ „Erdoğan açıkladı: Taksim'e cami yapılacak!”. Yeni Şafak. 30. 5. 2013. Приступљено 8. 6. 2013.
- ^ Hurriyet Daily News, 11 June 2013, At least two injured as police enter Taksim Square to 'clear banners' Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2013)
- ^ „Vatan muhabirine polis şiddeti! (Police violence on Vatan journalist!)”. Vatan. 17. 6. 2013. Архивирано из оригинала 27. 6. 2013. г. Приступљено 23. 6. 2013.
- ^ „Taksim'de karanfilli anmaya polis müdahalesi - Milliyet[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2014. г. Приступљено 23. 06. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)