Демографска историја Срема

Демографска историја Срема

Историјски Срем

Подаци из 1437. године

Године 1437., већи део Срема био је насељен Србима.^[1]

Подаци из 1857. године

Према попису из 1857. године, 59,4% становништва дела Срема под цивилном управом и 63,2% становништва дела Срема под војном управом (Петроварадинска регимента) чинили су Срби. Друга етничка група по бројности били су Хрвати, а било је и других етничких група, укључујући Немце, Мађаре, итд.^[2]

Подаци из 1910. године

Према попису из 1910. године, становништво Срема (Сремске жупаније) бројало је 414.234 људи, укључујући:^[3]

183.109 (44,20%) становника који су говорили српски језик
106.198 (25,64%) становника који су говорили хрватски језик
68.086 (16,44%) становника који су говорили немачки језик
29.522 (7,13%) становника који су говорили мађарски језик
13.841 (3,34%) становника који су говорили словачки језик
4.642 (1,12%) становника који су говорили русински језик

Подаци из 1931. године

Године 1931., становништво Срема је укључивало:^[4]

210.000 Срба
117.000 Хрвата
68.300 Немаца
21.300 Мађара
15.300 Словака
5.300 Украјинаца

Српски део Срема

Подаци из 1971. године

Године 1971., становништво српског дела Срема (без подручја под управом Београда) бројало је 313.926 становника, од којих: ^[5]

Срби = 228.609 (72,84%)
Хрвати = 38.389 (12,23%)
Словаци = 14.056 (4,48%)
Мађари = 9.376 (2,99%)
Југословени = 9.086 (2,89%)
Русини = 3.403 (1,08%)
Украјинци = 1.512 (0,48%)
Црногорци = 1.400 (0,44%)
Словенци = 1.065 (0,34%)
Македонци = 1.023 (0,33%)

Подаци из 2002. године

Према попису из 2002. године, становништво српског дела Срема (у географским границама) бројало је 790.697 људи, од којих:^[6]

Срби = 668.745 (84,58%)
остали (укључујући Хрвате, Словаке, Русине, Мађаре, итд).

Референце

^ Др. Алекса Ивић, Историја Срба у Војводини, Нови Сад, 1929. pp. 10.
^ Василије Крестић, Из прошлости Срема, Бачке и Баната, Београд, 2003. pp. 213.
^ http://www.talmamedia.com/php/district/district.php?county=Szer%E9m%20(Srijem) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007) www.talmamedia.com
^ Јован Пејин, Колонизација Хрвата на српској земљи у Срему, Славонији и Барањи, Сремска Митровица, 1992. pp. 8.
^ Букуров 1978, стр. 117–.
^ Попис становништва, домаћинстава и станова 2002., Књига 1: Национална или етничка припадност по насељима, Република Србија, Републички завод за статистику, Београд. 2003. ISBN 86-8443-00-09 неважећи ISBN.

Литература

Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
Лађевић, Петар, ур. (2014). Етноконфесионални и језички мозаик Србије (PDF). Београд: Републички завод за статистику.
Поповић, Душан Ј. (1950). Срби у Срему до 1736/7: Историја насеља и становништва. Београд: Српска академија наука.
Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790. Нови Сад: Матица српска.
Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861. Нови Сад: Матица српска.
Букуров, Бранислав (1978). Бачка, Банат и Срем. Нови Сад. стр. 117.

[1] Др. Алекса Ивић, Историја Срба у Војводини, Нови Сад, 1929. pp. 10.

[2] Василије Крестић, Из прошлости Срема, Бачке и Баната, Београд, 2003. pp. 213.

[3] ttp://www.talmamedia.com/php/district/district.php?county=Szer%E9m%20(Srijem) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007) www.talmamedia.com

[4] Јован Пејин, Колонизација Хрвата на српској земљи у Срему, Славонији и Барањи, Сремска Митровица, 1992. pp. 8.

[FOOTNOTEБукуров1978117–-5] Букуров 1978, стр. 117–.

[6] Попис становништва, домаћинстава и станова 2002., Књига 1: Национална или етничка припадност по насељима, Република Србија, Републички завод за статистику, Београд. 2003. ISBN 86-8443-00-09 неважећи ISBN.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]