Демографија Хрватске

Краљевство Хрватска-Славонија попис становништва 1910. године

Хрватска-Славонија (Са целим Сремом до Земуна и без Истре, Далмације, Међимурја и Барање) је по том попису имала 2.621.954 становника. Хрвата је било 1.638.354 (62.5%), следе Срби са 644,955 (24.6%), Немци са 134,078 (5%), Мађари са 105,948 (4.1%), остали са 98,619 (3.8%).^[1]

попис становништва 1921. године

попис становништва 1931. године

попис становништва 1948. године

Хрватска је по том попису имала 3.756.807 становника, Хрвата је било 2.975.399 (79,2%), следе Срби са 543.795 (14,5), Мађари са 51.399 (1,4%), Словенци са 38.734 (1%), Црногорци са 2.871 (0,1%), Македонци са 1.387, Муслимани са 1.077 и Албанци са 635 становника.

Етнички састав Хрватске 1953.^[2]

Хрвати (79,55%)

Срби (15,02%)

Остали (5,43%)

попис становништва 1953. године

Тада је пописано укупно 3.918.817, а по националности Хрвата је било 3.117.513 (79,55), Срба 588.411 (15,02%), Мађара 47.711 (1,4%), Словенаца 43.010 (1%), Муслимана 16.185 (0,4%), Црногораца 5.128 (0,1%), Македонаца 2.385 (0,1%), Рома 1.261 и Албанаца 1.001.^[2]

попис становништва 1961. године

Укупан број становника је био 4.159.696, од тога Хрвата 3.339.841 (80,3%), Срба 624.985 (15%), Мађара 42.347 (1%), Словенаца 39.101 (0,9%), Југословена 15.559 (0,3%), Црногораца 7.465 (0,2%), Македонаца 4.381 (0,1%), Муслимана 3.113 (0,1%), и Албанаца 2.126 (0,1%).

попис становништва 1971. године

Укупна број становника је био 4.426.221, од тога Хрвата је било 3.513.647 (79,4%), Срби 626.789 (14,2%), Југословени 84.118 (1,9%), Мађари 35.488 (0,8%), Словенци 32.497 (0,7%), Чеси 19.001, Муслимани 18.457 (0,4%), Италијани 17.433, Црногорци 9.706 (0,2%), Словаци 6.482, Македонци 5.625 (0,1%), Албанци 4.175 (0,1%), Русини 3.728, Немци 2.971, Јевреји 2.845, Украјинци 2.793, Роми 1.257, Руси 1.240, Пољаци 819, Румуни 792, Бугари 676, Аустријанци 352, Турци 221, Власи 13, остали 852, неопредељени 15.798 и непознато 18.626;

попис становништва 1981. године

Пописано је 4.601.469 становника, а по националности Хрвата 3.454.661 (75,1%), Срба 531.502 (11,6%), Југословена 379.057 (8,2%), Мађари 25.439 (0,6%), Словенци 25.136 (0,6%), Муслимани 23.740 (0,5%), Чеси 15.061, Италијани 11.661, Црногорци 9.818 (0,2%), Словаци 6.492, Албанци 6.006 (0,1%), Македонци 5.362 (0,1%), Роми 3.858 (0,1%), Русини 3.321, Украјинци 2.515, Немци 2.175, Пољаци 758, Руси 758, Румуни 609, Бугари 441, Турци 320, Јевреји 316, Аустријанци 267, Грци 100, Власи 16, остале мањине 1.553, регионално опредељени 8.657, национално неопредељени 17.133 и непознато 64.737;

попис становништва 1991. године

Пописано је 4.784.265 становника, од тога: Хрвати - 3.736.356 (78,09%), Срби - 581.663 (12,15%), Југословени - 106.041 (2,21%), Муслимани - 43.469, Словенци - 22.376, Мађари - 22.355, Италијани - 21.303, Чеси - 13.086, Албанци - 12.032, Црногорци - 9.724, Роми - 6.695, Македонци - 6.280, Словаци - 5.606, Русини - 3.253, Немци - 2.635, Украјинци - 2.494, Румуни - 810, Руси - 706, Пољаци - 679, Јевреји - 600, Бугари - 458, Турци - 320, Грци - 281, Аустријанци - 214, Власи - 22, остале мањине - 3.012, регионално опредељени - 45.493, национално неопредељени - 73.376 и непознато - 62.926;

попис становништва 2001. године

Попис је показао знатно другачију етничку структуру. Укупан број становника је мањи и износи 4.437.460 од тога је Хрвата 3.977.171 (89,63%), Срба 201.631 (4,54%), Бошњака 20.755 (0,47%), Италијана 19.636 (0,44%), Мађара 16.595 (0,37%), Албанаца 15.082 (0,34%), Словенаца 13.173 (0,3%), Чеха 10.510 (0,24%), Рома 9.463, Црногораца 4.926, Словака 4.712, Македонаца 4.270, Немаца 2.902, Русина 2.337, Украјинаца 1.977, Руса 906, Јевреја 576, Пољака 567, Румуна 475, Бугара 331, Турака 300, Аустријанаца 247, Влаха 12, осталих националности (укључујући Југословене и Муслимане) је било 21.801, регионално опредељених 9.302 (углавном у Истри, Далмацији, Славонији и Дубровнику), велик је број неизјашњених лица 79.828, а лица непознате националности је 17.975. Број становника је највише смањен у Вуковарско-сремској жупанији (преко 25.000), Осјечко-барањској (мање 35.000 становника у односу на 1991. годину), Личко-сењској (30.000), Задарској (50.000), Шибенско-книнска (40.000), Карловачка (40.000), Сисачко-масловачка (65.000) итд. По религијској припадности највише је Католика 87,8%, Православаца 4,4%, Муслимана 1,3%. Хрватски језик је већински као матерњи за 96,1% становништва, други по бројности је српски и говори га 1% становништва.

остали демографски показатељи

Просечна старост становништва је 40,3 године (мушкарци 38,3, а жене 42,1 годину), индекс старења је висок, стопа наталитета је 9,61 промил (2006. процена), стопа морталитета 11,48 промила (2006. процена) па је природни прираштај негативан и износи -1,87 промила. Стопа смртности одојчади је 6,72 промила, а очекивано трајање живота 74,68 година. Стопа укупног фертилитета је 1,4. Писменост је висока и износи 98,5% укупног становништва.

Референце

^ Seton-Watson 1945, стр. 434
^ ^а ^б Грабељшек 1994, стр. 11 (21).

Литература

Грабељшек, Драгана; et al. (1994). Национални састав становништва ФНР Југославије: подаци по насељима и општинама. Књ. 3 (PDF). Београд: Савезни завод за статистику.
Grupković, Dragutin, ур. (1988). Uporedni pregled rezultata popisa od 1921-1981. godine. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
Ilić, Jovan (1995). „The Serbs in the Former SR of Croatia”. The Serbian Questions in The Balkans.
Mrđen, Snježana (2002). „Narodnost u popisima: Promјenljiva i nestalna kategorija”. Stanovništvo. 40: 77—103.
Novak, Ante, ур. (1954). Konačni rezultati popisa stanovništva od 15 marta 1948 godine. 9. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
Seton-Watson, Hugh (1945). Eastern Europe Between the Wars, 1918-1941. CUP Archive.

Спољашње везе

[Seton-Watson1945-1] Seton-Watson 1945, стр. 434

[FOOTNOTEГрабељшек199411_(21)-2] а ^б Грабељшек 1994, стр. 11 (21).

[1]

[2]