Валовишта
Валовишта или Валовиште[1][2] (грч. Σιδηρόκαστρο — Сидирокастро, тур. Demirhisar — Демир Хисар или Демирхисар) град је у Грчкој, седиште општине Синтика и други по величини у округу Сер, на североистоку периферије Средишња Македонија.
Валовишта Σιδηρόκαστρο | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Грчка |
Периферија | Средишња Македонија |
Округ | Сер |
Општина | Синтика |
Становништво | |
Становништво | |
— 2021. | 4.758 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 14′ 00″ С; 23° 23′ 00″ И / 41.233333° С; 23.383333° И |
Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
Апс. висина | 90 m |
Поштански број | 62300 |
Позивни број | 2323 |
Регистарска ознака | ΕΡ |
Положај
уредиГрад Валовишта се налази у североисточном делу грчке Македоније, на око 100 километара североисточно од Солуна, а близу границе са Бугарском — 20 километара јужније. Град се сместио на северу Серског поља, на реци Струми. Подручје западно од града је равничарско и плодно, а источно се издиже Сенгелска планина. Надморска висина града је око 90 m.
Историја
уредиПодручје Валовишта насељено је у античко доба. У доба старе Грчке ово подручје је било на само ободу грчког света, у оквиру Античке Македоније. У раздобљу 7. и 8. века на овом подручју насељавају се Словени и јавља се насеље под именом Валовишта. Град је био и у оквиру Српског царства током 14. века, да би 1390. године са остатком Македоније пао под власт Османлија.
Валовишта се током Грчког устанка 20-их година 19. века јавља као мешовито насеље, где две значајне скупине чине Турци и Словени. После Грчко-турског рата месно муслиманско становништво исељено је у Турску, а на њихово место досељени су Грци из Мале Азије.
Становништво
уредиВаловишта данас има 4.758 становника. Данашње становништво је већином грчко са јаким словенским елементом. У граду живи и мања скупина Рома.
Познате личности
уреди- Алексије Комнин, византијски цар
- Марија Комнин, византијска принцеза
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Цвијић 1906, стр. 10.
- ^ Васовић 1995, стр. 100.
Литература
уреди- Цвијић, Јован (1906). Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије. Том 1. Београд.
- Васовић, Милорад (1995). Јован Цвијић о свом и нашем времену. Београд.