Два дворца породице Лазаревић у Великом Средишту
Два дворца породице Лазаревић у Великом Средишту, у општини Вршац су подигнути од средине 19. века до почетка 20. века. Дворци представљају непокретна културна добра као споменици културе .[1]
| Два дворца породице Лазаревић | |
|---|---|
 Дворац породице Лазаревић | |
| Опште информације | |
| Место | Велико Средиште |
| Општина | Вршац |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | средина 19. века |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
О дворцу
уредиГрађење двораца је везано за породицу Лазаревић и њеног родоначелника Голуба, који се доселио из Србије. По добијању племства 1841. године, са титулом од Малог и Великог Средишта, подиже на поседу два дворца и парк. Породица Лазаревић је власник поседа до 1898. године. Посед су купили локални Немци, Георг Фриц и Карл Хаузер, који су били власници до краја Другог светског рата, када су банатски Немци протерани и извршена је национализација.[2]
Старији, у духу класицизма, подигнут дворац изграђен је шездесетих година 19. века, а млађи крајем 19. и почетком 20. века у еклектичном стилу са неоготским елементима. Обе грађевине су приземне, са главном фасадом старијег дворца која је симетрично је решена, са великим портиком који носе дорски стубови у централном делу и уједначеним ритмом прозорских отвора са троугаоним фронтонима. Мањи дворац има степенасто завршену атику и омање куле на угловима. Окружују их велики парк и висока шума са примерцима ретког дрвећа.[3][4]
Конзерваторски радови су обављани током 1986–1987. године само на великом дворцу.
У великом дворцу се налази основна школа „Бранко Радичевић”, а околни парк је прилагођен површини за игралиште.[5] Ентеријер великог дворца је прилагођен потребама школе, чиме је аутентични ентеријер нестао. Зграда малог дворца је руинирана. Простор је коришћен првобитно за сеоски биоскоп, па омладински културни центар и на крају месну канцеларију. Данас зграда малог дворца нема намену.[2]
Легенда
уредиО дворцима породице Лазаревић постоји легенда. Браћи Лазаревић је, по наводима, стечено богатство помутило разум и имали су изузетно високе захтеве. Наводно су желели и лети да се санкају, а пошто то није било могуће због недостатка снега, наручивали су стакло из Панчева, како би се по њему санкали. Убрзо по наручивању, жена млађег брата је пропала кроз стаклену стазу и умало погинула. Упркос томе, браћа Лазаревић су наставили да наручују стакло. Њиховог последњег лета у дворцу, 1897. године, када су се санкали по специјалном мат стаклу, нагло је захладнело и стакло се распрсло у мноштво ситних делова. Од тог тренутка, наводно су браћа налазила стакло свуда око себе - у кревету, храни, одећи... [6][7]
Галерија
уреди-
Дворац Лазаревић -
Дворац Лазаревић -
Дворац Лазаревић -
Дворац Лазаревић -
Дворац Лазаревић -
Дворац Лазаревић -
Дворац Лазаревић -
Дворац Лазаревић -
Дворац Лазаревић -
Дворац Лазаревић
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Дворци.инфо/Дворци Средиште
- ^ а б „Dvorac Lazarević u Velikom Središtu – Dvorci Srbije”. www.dvorcisrbije.rs. Приступљено 2021-09-03.
- ^ РТС/Дворци Војводине: Лазаревићи
- ^ „БТК/Дворац Лазаревић”. Архивирано из оригинала 11. 08. 2014. г. Приступљено 30. 07. 2014.
- ^ „Osnovna škola "Branko Radičević" - Veliko Središte (Vršac)” (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-03.
- ^ „Stakleni snovi Goluba Lazarevića”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-09-03.
- ^ „Mali i veliki dvorac Lazarevića u Velikom Središtu kod Vršca”. Bašta Balkana Magazin (на језику: српски). 2015-09-30. Приступљено 2021-09-03.
Спољашње везе
уреди- „Два дворца породице Лазаревић — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Списак споменика културе од великог значаја у Војводини Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2014)
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Стаклени снови Голуба Лазаревића („Вечерње новости“, 2. септембар 2015)
- Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
- Дворци Војводине
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.
