Даугавпилс
Даугавпилс или Двинск (лет. Daugavpils, рус. Двинск, Борисогљебск, нем. Dünaburg, пољ. Dźwinów) други је по величини град у Летонији, на крајњем југоистоку државе. Град чини самосталну градску општину у Летонији, око које се налази и сеоска општина Даугавпилс. Даугавпилс је и историјско средиште историјске покрајине Латгалије.
Даугавпилс | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Летонија |
Општина | Даугавпилс |
Становништво | |
Становништво | |
— 2016. | 95.467 |
— густина | 1.317,15 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 55° 53′ 00″ С; 26° 32′ 00″ И / 55.883333° С; 26.533333° И |
Апс. висина | 94 m |
Површина | 72,48 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Жанна Кулакова |
Веб-сајт | |
www.daugavpils.lv |
Порекло назива
уредиНа летонском језику назив Даугавпилс у преводу значи „Град на Даугави“ (Даугава = Западна Двина, река на којој се град налази). И сви остали називи града (немачки, руски, пољски) везани су за име реке.
Географија
уредиГрад Даугавпилс смештен је на крајњем југоистоку Летоније, близу државне тромеђе са Белорусијом (33 km) и Литванијом (25 km). Од главног града Риге град је удаљен 230 км југоисточно.
Рељеф: Даугавпилс се налази у историјској покрајини Латгалији. Град се налази у равничарском подручју, на приближно 94 метра надморске висине.
Клима: У Даугавпилсу влада континентална клима.
Воде: Град Даугавпилс развио се око реке Даугаве, којој дугује име (у преводу „град на Даугави"). Река дели град на већи, северни и мањи, јужни део. Град је окружен са више мањих језера ледничког порекла.
Историја
уредиПодручје Даугавпилса било је насељено још у време праисторије. Данашње насеље под немачким називом Дунабург основали су немачки витезови тевтонци 1275. године. 1561. године град је прикључен Државној заједници Пољске и Литваније. 1667. године град заузима Руско царство и мења назив у Борисогљебк.
У 19. веку град доживљава привредни процврат, чему је допринело и бројно јеврејско становништво (44% 1897. године).
Град у 20. век ушао са 70 хиљада становника. 1920. године он је прикључен новооснованој Летонији. 1940. године прикључен је СССР-у, али је ускоро пао у руке Трећег рајха (1941-44.). После рата град је био у саставу Летонске ССР, да би се поновним успостављањем летонске независности 1991. године нашао у границама Летоније.
Становништво
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. (октобар 2024.) |
Година |
---|
Становништво |
Последњих деценија број страновника у Даугавпилсу опада због пограничног карактера града (како у држави тако и у Европској унији), великог удела нелетонског становништва и лоше градске привреде.
Етнички састав: Током 20. века градско становништво из корена је промењено - Немци и Јевреји су нестали, Пољаци су изгублили некадашњи значај, а број Летонаца и Руса је значајно нарастао. Словенско становништво чини више од 80% становништва града, по чему је Даугавпилс први у Летонији. Матични Летонци чине свега шестину становништва. Национални састав је следећи:
Градске знаменитости
уредиДаугавпилс поседује старо градско језгро са великим бројем старих здања и цркава различитих вероисповести (православне, католичке, протестанске).
Партнерски градови
уредиГалерија
уреди-
Борисогљебски сабор Руске православне цркве
-
Православна старообредничка Црква рођења пресвете Богородице
-
Римокатоличка Црква св. Петра
-
Градска лутеранска црква
-
Народна банка
-
Балтичка академија
-
Градска железничка станица
-
Универзитет у Даугавпилсу