Дарма
Дарма (санск. धर्म dharma, пал. धम्म dhamma;[7][8][9] оно што држи, одржава, од dhr: држати[10]) је вишезначан појам индијске филозофије, који заузима централно место у хиндуизму, ђаинизму и будизму, који се због тога називају дармичким религијама.[11][12] У најширем смислу, дарма означава оно што "држи" космос. Дарма на санскрту значи ред, поредак, законитост, исправност, понашање у складу с верским или моралним правилима.[13] У пали језику су сва та значења преузета, али је додата и типична будистичка употреба.[13] Такође, на индијским језицима може означавати нечију вероисповест.[14][15]
У хиндуизму, дхарма је једна од четири компоненте Пурусарта, циљева живота, и означава понашања за која се сматра да су у складу са Рта, поретком који чини живот и универзум могућим.[16][note 1] То укључује дужности, права, законе, понашање, врлине и „исправан начин живљења“.[17] То је имало транстемпорално важење.[18]
У будизму, дхарма значи „космички закон и ред“,[16][19] како је изражено Будиним учењем.[16][19] У будистичкој филозофији, дарма је такође израз за „феномене”.[20][note 2]
Етимологија
уредиРеч је настала из санскритског корен dhr, који значи „држати“, „одржавати“.[14] Првобитно је значила оно што држи универзум заједно, подршку материјалног или моралног постојања. Означава и космичку законитост у којој је, према учењу о карми, морални основ исконскији од материјалног. Одатле произилазе значења: врлина, исправност, истинитост.[21]
Овај термин је тешко прецизно превести, но његово значење омеђено је појмовима "закон", "врлина", "дужност" и чак "религија".[22] Тако, дарма може значити: учење, религија, истина, доктрина, исправност, врлина, суштина, „атом“, појава, природа, закон, правило, својство и ентитет.[14] Нека од ових значења користе се и у читавој индијској религији, док су друга карактеристична само за будизам.
У хиндуизму
уредиУ Ведама се дарма употребљава у истом смислу као рита, односно означава космички и морални поредак. У индијској филозофији, дарма је средишњи концепт који објашњава „узвишену истину“ или крајњу стварност света. Он може и означавати нечије етичке дужности или врлину, односно, принципе понашања које би људска бића требало да следе како би живели у складу са поретком ствари. Њен основни смисао укључује и кинески тао.[21]
У Индији, кастински систем сматран је светим наслеђем, а структура друштва продужетком структуре космоса. Ова легитимизација односа моћи унутар друштва била је оснажена идејом дарме, у смислу обавезе да се изводе обреди описани у Ведама и испуне дужности према друштвеној групи и породици. Отуда дарма обухвата не само ритуал, него и морално понашање.[22]
Између 8. и 9. века п. н. е. било је много спекулација о дарми, а једна филозофска школа, мимамса, веровала је како је дарма, у значењу обреда, најважнија човекова активност. Дарму би требало практиковати не зато што она ставља у изглед награду, већ првенствено због тога што се у Ведама објављује да би тако требало чинити, а њен изостанак представља грех. Захваљујући законицима као што је Мануов законик, дарма добија ширу примену, која се нарочито фокусира на дужности касте и одржавање статуса кво унутар друштва.[22]
До 5. века п. н. е. дхарма је почела да означава две обавезе: дужност појединца у односу на његову касту (варна) и дужности у односу на његову животну доб (ашрама). Овај концепт постао је изузетно важан у историји хиндуизма. Обавеза према сопственој касти достиже свој врхунац у петом веку пре наше ере, а модел варнашрама-дхарме постаје доминантна идеологија у односу на коју се дефинишу све друге религијске групе.[22]
У будизму
уредиУ будистичким текстовима се срећу различита значења пали термина dhamma, од којих су нека: закон, учење, правило, исправност, узрочност, појава, честица (конститутивни чинилац појавног света, налик атому).[23] Прецизнија одређење свих тих значења посебно је разрадио Будагоса (5. век), издвајајући четири главна значења дхаме[21]:
- учење
- врлина
- космички закон
- појава
Овим се не исцрпљују сва значења ове речи.[13] Још једно важно значење дарме које се јавља у коментарима су предмети ума.[24]
Учење
уредиДарма првенствено означава Будину науку, која симболично одржава свет.[13] Будизам је заправо западни назив за оно што се на истоку назива Будина дарма (Buddha-Dharma)[25], односно ослобађајући закон који је спознао и објавио Буда.[23]
Повезано са тим, Точак дарме означава Будино стављање у покрет свог учења објављењем четири племените истине. Будући да излажу дарму, и Будине беседе се скупно означавају као дарма (пали: dhamma).
Учење је слично сплаву, који служи да се пређе река, а не да се вежемо за њега.[26]
— Буда
Врлина
уредиПрактично испољавање дарме у људском животу је у виду врлине, исправног држања мислима, речју и делом. Живот у складу са овим законом праведности који је изложио Буда, је живот прожет дармом.
| „ | Чак и владар света, истинољубив и праведан краљ, не влада својом земљом сам, већ уз себе има још једног владара. То је дарма, закон праведности. | ” |
| — Готама Буда[27] | ||
Законитост
уредиДарма у смислу космичког закона је држитељ космоса. У том смислу, она претходи Буди, који представља њену манифестацију. Буде долазе и одлазе, али се дарма, у свом изворном облику, протеже у бескрај. У том контексту она је у извесном смислу аналогна грчком појму логоса.[14]
Појава
уредиДарма у смислу појаве без истинског битка, је посебно важна за будистичку теорију о појавној природи света. Дарма означава предмете, честице, најједноставније елементе, последњу недељивост, оно што одржава стварност.[13] Будући да су предмети чула сложене творевине, а елементи који их творе подложни непрекидној мени, они се називају елементи дарме.
Будистима је дхамма оно што је брахманским филозофима брахман. Буда је намерно уместо брахмана ставио појам дхамма, уместо вечне и непроменљиве светске душе идеју вечног настанка и пролазности, а уместо представе о супстанцији представе о несупстанцијалности.
— Гајгер
Дарма то све означава и са субјективне стране, психички, и с објективне стране, онтички.[13] Та су два вида дарме обједињена у разрађеној будистичкој феноменологији, у делу канона који својим насловом то и сугерише, у Абхидхамми.[13]
У смислу појаве, дарма донекле одговара грчком термину феномен.
Напомене
уреди- ^ From the Oxford Dictionary of World Religions: "In Hinduism, dharma is a fundamental concept, referring to the order and custom which make life and a universe possible, and thus to the behaviours appropriate to the maintenance of that order."[16]
- ^ David Kalupahana: "The old Indian term dharma was retained by the Buddha to refer to phenomena or things. However, he was always careful to define this dharma as "dependently arisen phenomena" (paticca-samuppanna-dhamma) ... In order to distinguish this notion of dhamma from the Indian conception where the term dharma meant reality (atman), in an ontological sense, the Buddha utilised the conception of result or consequence or fruit (attha, Sk. artha) to bring out the pragmatic meaning of dhamma."[20]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ see below:
- J. A. B. van Buitenen (1957), "Dharma and Moksa", Philosophy East and West, 7(1/2), pp. 33–40;
- James Fitzgerald (2004), "Dharma and its Translation in the Mahābhārata", Journal of Indian philosophy, 32(5), pp. 671–685; Quote – "virtues enter the general topic of dharma as 'common, or general, dharma', ..."
- ^ see:
- David Frawley (2009), Yoga and Ayurveda: Self-Healing and Self-Realization, ISBN 978-0-9149-5581-8; Quote – "Yoga is a dharmic approach to the spiritual life...";
- Mark Harvey (1986), The Secular as Sacred?, Modern Asian Studies, 20(2), pp. 321–331.
- ^ Bernard S. Jackson (1975), "From dharma to law", The American Journal of Comparative Law, Vol. 23, No. 3 (Summer, 1975), pp. 490–512.
- ^ Gavin Flood (1994), Hinduism, in Jean Holm, John Bowker (Editors) – Rites of Passages, ISBN 1-85567-102-6, Chapter 3; Quote – "Rites of passage are dharma in action."; "Rites of passage, a category of rituals,..."
- ^ Harold Coward (2004), "Hindu bioethics for the twenty-first century", JAMA: The Journal of the American Medical Association, 291(22), pp. 2759–2760; Quote – "Hindu stages of life approach (ashrama dharma)..."
- ^ see:
- Austin Creel (1975), "The Reexamination of Dharma in Hindu Ethics", Philosophy East and West, 25(2), pp. 161–173; Quote – "Dharma pointed to duty, and specified duties..";
- Gisela Trommsdorff (2012), Development of "agentic" regulation in cultural context: the role of self and world views, Child Development Perspectives, 6(1), pp. 19–26.; Quote – "Neglect of one's duties (dharma – sacred duties toward oneself, the family, the community, and humanity) is seen as an indicator of immaturity."
- ^ Wells, John C. (2008), Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.), Longman, ISBN 978-1-4058-8118-0
- ^ Ludo Rocher (2003), The Dharmasastra, Chapter 4, in Gavin Flood (Editor). The Blackwell Companion to Hinduism. ISBN 978-0-631-21535-6.
- ^ Alban G. Widgery, "The Principles of Hindu Ethics", International Journal of Ethics, Vol. 40, No. 2 (Jan. 1930), pp. 232–245.
- ^ dharma (Hrvatska enciklopedija)
- ^ Grimes 1996, стр. 112.
- ^ Britannica, The Editors of Encyclopaedia. (9 April 2019) "Dharma". Encyclopædia Britannica. Accessed 14 September 2021.
- ^ а б в г д ђ е Rada Iveković, Rana budistička misao ), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152.
- ^ а б в г Dhamma, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd. 1998.
- ^ „Dharma”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2016-08-18.
- ^ а б в г "Dharma", The Oxford Dictionary of World Religions.
- ^ see: *"Dharma", The Columbia Encyclopedia, 6th Ed. (2013), Columbia University Press, Gale, ISBN 978-0-7876-5015-5; *Steven Rosen (2006), Essential Hinduism, Praeger, ISBN 0-275-99006-0, Chapter 3.
- ^ Kumar, Shailendra; Choudhury, Sanghamitra (2021-01-01). Meissner, Richard, ур. „Ancient Vedic Literature and Human Rights: Resonances and Dissonances”. Cogent Social Sciences (на језику: енглески). 7 (1): 1858562. ISSN 2331-1886. doi:10.1080/23311886.2020.1858562
.
- ^ а б "dhamma", The New Concise Pali English Dictionary.
- ^ а б David Kalupahana. The Philosophy of the Middle Way. SUNY Press, 1986, pp. 15–16.
- ^ а б в Dharma, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
- ^ а б в г Kembridžova ilustrovana istorija religije ), Stylos, Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6. стр. 80-84.
- ^ а б Dhamma, Њанатилока, Будистички речник, Пешић и синови, Београд, 1996.
- ^ Kovačević 2014, стр. 286.
- ^ Humphreys 2013, стр. 13.
- ^ „Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 31. 03. 2010. г. Приступљено 20. 08. 2015.
- ^ „Anguttara nikaya, Cakkavatti sutta”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2009. г. Приступљено 08. 03. 2009.
Литература
уреди- Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša.
- Humphreys, Christmas (2013). The Wisdom of Buddhism. Routledge. стр. 13. ISBN 978-1-136-77321-1.
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd: Srednji put.
- Sanatana Dharma: an advanced text book of Hindu religion and Ethics. Central Hindu College, Benaras. 1904.
- Dasgupta, Surendranath (1955) [1949]. A History of Indian Philosophy: Indian Pluralism. IV. Cambridge University Press. стр. 2—11.
- Grimes, John A. (1996). A Concise Dictionary of Indian Philosophy: Sanskrit Terms Defined in English. State University of New York Press. ISBN 0791430677.
- Day, Terence P. (1982), The Conception of Punishment in Early Indian Literature, Ontario: Wilfrid Laurier University Press, ISBN 978-0-919812-15-4
- Murthy, K. Krishna. "Dharma – Its Etymology." The Tibet Journal, Vol. XXI, No. 1, Spring 1966, pp. 84–87.
- Olivelle, Patrick (2009). Dharma: Studies in Its Semantic, Cultural and Religious History. Delhi: MLBD. ISBN 978-81-208-3338-8.
- Conlon, Frank F. (1994). „Hindu revival and Indian womanhood: The image and status of women in the writings of Vishnubawa Brahamachari”. South Asia: Journal of South Asian Studies. 17 (2): 43—61. doi:10.1080/00856409408723205.
- Kumar, Shailendra; Choudhury, Sanghamitra (2020). „Ancient Vedic Literature and Human Rights: Resonances and Dissonances”. Cogent Social Sciences. 7 (1). doi:10.1080/23311886.2020.1858562 .
- Fritzman, J.M. (2015). „The Bhagavadgītā, Sen, and Anderson”. International Journal of the Philosophical Traditions of the East. 25 (4): 319—338. S2CID 146705129. doi:10.1080/09552367.2015.1102693.
- Jain, Vijay K. (2012), Acharya Amritchandra's Purushartha Siddhyupaya, Vikalp Printers, ISBN 978-81-903639-4-5
- Jain, Vijay K. (2011), Acharya Umasvami's Tattvārthsūtra, Vikalp Printers, ISBN 978-81-903639-2-1
Спољашње везе
уреди
- (језик: хрватски) dharma (Hrvatska enciklopedija)
- (језик: хрватски) dharma (Proleksis enciklopedija)
- India Glossary – Dharma (archived 28 February 2010)
- Buddhism A–Z: "D" Entries
- Rajiv Malhotra, Dharma Is Not The Same As Religion (huffingtonpost.com)