Данко Облак (Загреб, 19. март 1921Загреб, 5. септембар 1998) био је југословенски и хрватски књижевник и новинар.

Данко Облак
Данко Облак
Датум рођења(1921-03-19)19. март 1921.
Место рођењаЗагребКраљевина СХС
Датум смрти5. септембар 1998.(1998-09-05) (77 год.)
Место смртиЗагребХрватска
ОдликовањаОрден рада са црвеном заставом Орден заслуга за народ са златним венцем Medalja za hrabrost

Биографија

уреди

Рођен је у Загребу, 19. марта 1921. године. Године 1942. завршио је Трговачку академију у Загребу. Године 1943. отишао је у партизане.[1] Током рата био је борац, политички делегат и командир хаубичке батерије.[2] По завршетку Другог свјетског рата једно вријеме је радио као официр ЈНА.

Новинарским и списатељским радом почео се бавити још прије рата.[3] Године 1947. почео је радити у Накладном заводу Хрватске, који је радио од 1945. до 1950. године.[4] Након тога био је главни уредник гласила за дјецу и омладину: Пионира (1951), Новина младих (1952) и часописа Умјетност и дијете (1969. и 19721976).[1] Био је и умјетнички директор Зора филма. Дана 1. јануара 1965. преузео је дужност уредника културне рубрике Вечерњег листа и обављао је до одласка у пензију 1. јула 1979. године.[3]

Посебно је био запажен као књижевник. Веома активан био је у разним друштвеним организацијама. Био је потпредсједник Друштва књижевника Хрватске, чији је заслужни члан био пуних 46 година. Такође је био један од оснивача извиђачке организације у НР Хрватској.[3]

Био је носилац Ордена рада, Ордена заслуга за народ, Медаље за храброст.[3]

Умро је у свом родном граду, Загребу, 5. септембра 1998. године, у 77. години живота. Кремиран је 8. септембра на Мирогоју.[3]

Књижевни рад

уреди

Данко Облак је писао критике, репортаже, коментаре, путописе, радио-драме, сценарије.[1] Био је ТВ критичар и коментатор културних збивања, аутор гласовитог “Ембарга” у културној рубрици Вечерњег листа, писац немалог броја путописа из земље и свијета. Аутор је филмских и ТВ сценарија.[3][5] Посебно је запажен као писац књига за дјецу и омладину.[1] У причама за дјецу описивао је догађаје из НОБ-а. Посебно је значајан његов роман Модри прозори (1958), који лирски и инспиративно приказује дјетињство загребачке дјеце прије и током Другог свјетскога рата.[5]

Већ до 1966. године био је објавио двије стотине разних наслова, но у историји савремене југословенске и хрватске књижевности биће упамћен као писац за дјецу и омладину.[3]

Добитник је више десетака најугледнијих књижевних награда. Једно од признања за властито стваралаштво Данко Облак је добио 1991. године, кад су му у 181. књизи легендарне едиције “Пет стољећа хрватске књижевности” штампани његови “Модри прозори”.[3]

Био је прозни писац, али је писао и поезију. Углавном је писао приповијетке, романе, пјесме. Иако је Облак писао и за одрасле, највише га памте као аутора књижевности за дјецу. Нека од његових најпознатијих дјела јесу:[6][7]

  • Разговор о Титу (1950), збирка пјесама
  • Приче крај логорске ватре (1951), збирка приповједака
  • Зелена патрола (1952), збирка приповједака
  • Трећа црновршка (1958), приповијетка
  • Тринаест прича (1958), збирка приповједака
  • Модри прозори (1958), роман
  • Полетарци (1960), збирка приповједака
  • На трагу (1958), роман
  • Јежек – Сличице из живота једног првошколца (1978), збирка приповједака
  • Писац у школи – Данко Облак (1986), сликовница

Референце

уреди
  1. ^ а б в г „Oblak, Danko - Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2024-05-06. 
  2. ^ „Modri prozor | Danko Oblak | Antikvarijat Stakleni Grad | Biblioteka vjeverica”. Stakleni Grad (на језику: хрватски). Приступљено 2024-05-06. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж „Zelena patrola - Danko Oblak - Kupindo.com”. Kupindo. Приступљено 2024-05-06. 
  4. ^ „nakladništvo - Hrvatska enciklopedija”. enciklopedija.hr. Приступљено 2024-05-06. 
  5. ^ а б „Oblak, Danko | Proleksis enciklopedija”. proleksis.lzmk.hr. Приступљено 2024-05-06. 
  6. ^ „Oblak, Danko - Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2024-05-06. 
  7. ^ „Modri prozor | Danko Oblak | Antikvarijat Stakleni Grad | Biblioteka vjeverica”. Stakleni Grad (на језику: хрватски). Приступљено 2024-05-06. 

Спољашње везе

уреди