Википедија

Данијел Шехтман

Данијел (Дан) Шехтман (хебр. דן שכטמן; Тел Авив, 24. јануар 1941) [1] је професор науке о материјалима Филип Тобијас на Институту за технологију Израела Технион, сарадник Ејмс лабораторије америчког Министарства енергетике и професор науке о материјалима на Државном универзитету Ајове. 8. априла 1982. године, док је био у посети америчком Националном институту за стандарде у Вашингтону, Шехтман је открио икосаедралну фазу, која је отворила ново поље квазипериодичних кристала. [2]

Данијел Шехтман
Данијел Шехтман
Лични подаци
Датум рођења(1941-01-24)24. јануар 1941. (83 год.)
Место рођењаТел Авив, Британска Палестина
ОбразовањеТехнион - Израелски институт за технологију
Породица
СупружникЦипора
ДецаЈоав, Тамар, Ела, Рут
Научни рад
ПољеКристалографија
ИнституцијаТехнион - Израелски институт за технологију
Познат поквазикристали
НаградеНобелова награда за хемију 2011.
Волфова награда за физику 1999.

Добио је Нобелову награду за хемију 2011. за откриће квазикристала, што га чини једним од шест Израелаца који су добили Нобелову награду за хемију. [3] [4]

Биографија

уреди

Дан Шехтман је рођен 1941. у Тел Авиву, у тадашњој Мандатарној Палестини; град је постао део нове државе Израел 1948. године. Одрастао је у Петах Тикви и Рамат Гану. Његови деда и бака су емигрирали у Палестину током Друге алије - емиграције Јевреја у Палестину (1904–1914) и основали штампарију. Шехтман је као дете био фасциниран Тајанственим острвом Жила Верна (1874), које је много пута читао. Његов сан из детињства био је да постане инжењер као главни протагониста, Сајрус Смит.

Мислио сам да је то најбоља ствар коју човек може да уради. Инжењер у књизи познаје механику и физику и из ничега ствара читав начин живота на острву. Хтео сам да будем такав. [5]

Шехтман је ожењен проф. Ципором Шехтман, шефом одељења за саветовање и људски развој на Универзитету у Хаифи, и аутором две књиге о психотерапији. [6] [7] Имају сина Јоава Шехтмана (постдокторски истраживач у лабораторији ВЕ Моернер) и три ћерке: Тамар Финкелштајн (организациони психолог у центру за руководство израелске полиције), Ела Шехтман-Кори (докторка клиничке психологије) и Рут Дагуд-Нево (такође доктор клиничке психологије). [8] [9] Он је атеиста. [10]

Академска каријера

уреди
 
Састанак на НИСТ-у 1985. где Шехтман (лево) објашњава атомску структуру квазикристала

Након што је докторирао науку о материјалима на Техничком факултету 1972. године, где је и дипломирао машинство 1966. и магистрирао 1968. године, [1] проф. Шехтман је био сарадник НРЦ-а (Национални истраживачки савет САД) у лабораторијама за истраживање свемира у ваздухопловној бази Рајт Патерсон АФБ, Охајо, где је три године проучавао микроструктуру и физичку металургију титанијум-алуминида. Године 1975. придружио се одељењу за инжењерство материјала у Техниону. 1981–1983. био је у посети Универзитету Џонс Хопкинс, где је проучавао брзо очврснуте прелазне металне легуре алуминијума, у заједничком програму са НБС-ом. Током ових студија открио је икосаедарску фазу која је отворила ново поље квазипериодичних кристала.

1992–1994. био је у посети Националном институту за стандарде и технологију (НИСТ), где је проучавао утицај дефектне структуре дијаманта хемијски исталоженог паром (ЦВД) на његов раст и својства. Шехтманова истраживања у Техниону се спроводе у Центру Луис Еделштајн, и у Волфсоновом центру којим он руководи. Служио је у неколико сенатских комитета Техниона и био је на челу једног од њих.

Шехтман се придружио државном факултету у држави Ајова 2004. Тренутно проводи око пет месеци годишње у Ејмсу. [3] [11]

Од 2014. године је на челу Међународног научног савета Томског политехничког универзитета у Сибиру. [12]

Рад на квазикристалима

уреди
 
Шехтманов рад који је добио Нобелову награду био је у области квазикристала, кристалних материјала којима недостају структуре које се понављају, као што је ова легура Al-Pd-Mn. [13]
Интервју са Даном Шлехтманом после добијања Нобелове награде

Од дана када је Шехтман објавио своја открића о квазикристалима 1984. до дана када је Лајнус Полинг умро (1994), Шехтман је био изложен његовом непријатељству. „Дуго сам био ја против света“, рекао је. „Био сам предмет исмевања и предавања о основама кристалографије. Вођа опозиције мојим открићима био је двоструки нобеловац Лајнус Полинг, идол Америчког хемијског друштва и један од најпознатијих научника на свету. Годинама, до свог последњег дана, борио се против квазипериодичности у кристалима. Погрешио је и после неког времена уживао сам у сваком тренутку ове научне битке, знајући да је погрешио.“ [14]

Забележено је да је Лајнус Полинг рекао „Не постоји таква ствар као што су квазикристали, само квази-научници“. [15] Полинг очигледно није знао за рад из 1981. Х. Клајнерта и К. Макија који је указао на могућност непериодичне икосаедарске фазе у квазикристалима [16] (види историјске белешке). По објављивању Шехтмановог рада, други научници су почели да потврђују и прихватају емпиријске налазе о постојању квазикристала. [17] [18]

Нобелов комитет при Краљевској шведској академији наука рекао је да је „његово откриће било изузетно контроверзно“, али да је његов рад „на крају приморао научнике да преиспитају своју концепцију саме природе материје“. [15] Кроз Шехтманово откриће, неколико других група је успело да формира сличне квазикристале до 1987. године, откривши да ови материјали имају ниску топлотну и електричну проводљивост, док поседују високу структурну стабилност. [19] [20] [21] Квазикристали су такође пронађени у природи. [22] [23]

Квазипериодични кристал, или, укратко, квазикристал, је структура која је уређена, али није [[Braveova rešetka | периодична]]. Квазикристални образац може континуирано испунити сав расположиви простор, али му недостаје транслациона симетрија. [24] „Апериодични мозаици, попут оних пронађених у средњовековним исламским мозаицима палате Алхамбра у Шпанији и светилишта Дарб-и Имам у Ирану, помогли су научницима да схвате како изгледају квазикристали на атомском нивоу. У тим мозаицима, као и у квазикристалима, обрасци су правилни – прате математичка правила – али се никада не понављају.“ [15] „ Интригантна карактеристика таквих образаца, који се такође налазе у арапским мозаицима, јесте да се математичка константа позната као грчко слово грч. ταυ, или „златни пресек“, јавља изнова и изнова. У основи то је низ који је развио Фибоначи у 13. веку, где је сваки број збир претходна два.“ [15]

Квазикристални материјали могу се користи у великом броју примена, укључујући формирање издржљивог челика који се користи за фину инструментацију, и нелепљиву изолацију за електричне жице и опрему за кување, [25] [26] али тренутно немају технолошку примену.

Нобелова награда износила је 10 милиона шведских круна (око 1,5 милион УСА долара). [15]

Председничка кандидатура

уреди

Шехтман је 17. јануара 2014. у интервјуу за израелски Канал један објавио своју кандидатуру за председника Израела. [27] Шехтман је добио подршку десет посланика Кнесета потребних за кандидовање. На изборима одржаним 10. јуна 2014. добио је само један глас. Ово је навело израелску штампу и израелске хумористе да Шехтмана квалификују као „квази председника“ у односу на цитат „квази научника“.

Награде

уреди
 
Шехтман у Стокхолму, јун 2016.

Објављени радови

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Dan Shechtman Архивирано новембар 10, 2011 на сајту Wayback Machine. (PDF). Retrieved on January 28, 2012.
  2. ^ „Israeli Wins Chemistry Nobel For Quasicrystals”. npr.org. Приступљено 5. 10. 2011. 
  3. ^ а б Iowa State, Ames Laboratory, Technion Scientist Wins Nobel Prize in Chemistry. Newswise.com (October 5, 2011). Retrieved on 2012-01-28.
  4. ^ Multiple sources:
  5. ^ „Clear as crystal”. Haaretz. 1. 4. 2011. Приступљено 6. 10. 2011. 
  6. ^ Professor Zipora Shechtman Архивирано април 1, 2012 на сајту Wayback Machine. Edu.haifa.ac.il. Retrieved on January 28, 2012.
  7. ^ He deserves it, wife of 2011 Nobel Chemistry laureate says Архивирано октобар 26, 2011 на сајту Wayback Machine. Monstersandcritics.com (October 5, 2011). Retrieved on 2012-01-28.
  8. ^ Shechtman Wins Chemistry Nobel for Crystal Find Архивирано децембар 18, 2011 на сајту Wayback Machine. Mobile.bloomberg.com (October 5, 2011). Retrieved on 2012-01-28.
  9. ^ Genealogy of the Shechtman family. Geni.com (August 12, 2010). Retrieved on 2012-01-28.
  10. ^ „Dan Shechtman: 'Linus Pauling said I was talking nonsense'”. 6. 1. 2013. 
  11. ^ Iowa State prof wins Nobel in chemistry (Chicago Tribune, October 5, 2011)
  12. ^ „В ТПУ впервые прошло заседание Международного научного совета”. Архивирано из оригинала 3. 9. 2014. г. Приступљено 1. 9. 2014. 
  13. ^ Ünal, B; V. Fournée; K.J. Schnitzenbaumer; C. Ghosh; C.J. Jenks; A.R. Ross; T.A. Lograsso; J.W. Evans; P.A. Thiel (2007). „Nucleation and growth of Ag islands on fivefold Al-Pd-Mn quasicrystal surfaces: Dependence of island density on temperature and flux” (PDF). Physical Review B. 75 (6): 064205. Bibcode:2007PhRvB..75f4205U. doi:10.1103/PhysRevB.75.064205. 
  14. ^ „Iowa State, Ames Laboratory, Technion scientist wins Nobel Prize in Chemistry” (Саопштење). Ames, Iowa: Iowa State University. 5. 10. 2011. 
  15. ^ а б в г д Lannin, Patrick (5. 10. 2011). „Ridiculed crystal work wins Nobel for Israeli”. Reuters. Приступљено 22. 10. 2011. 
  16. ^ Kleinert H., Maki K. (1981). „Lattice Textures in Cholesteric Liquid Crystals” (PDF). Fortschritte der Physik. 29 (5): 219—259. Bibcode:1981ForPh..29..219K. doi:10.1002/prop.19810290503. 
  17. ^ Bradley, David (5. 10. 2011). „Dan Shechtman discusses quasicrystals”. ScienceBase. Приступљено 5. 10. 2011.  Shechtman video interview
  18. ^ „Clear as crystal”. Haaretz. 1. 4. 2011. Приступљено 6. 10. 2011. 
  19. ^ Day, Charles (2001-02-01). „Binary Quasicrystals Discovered That Are Stable and Icosahedral”. Physics Today. 54 (2): 17—18. ISSN 0031-9228. doi:10.1063/1.1359699. 
  20. ^ Wang, N.; Chen, H.; Kuo, K. H. (1987-08-31). „Two-dimensional quasicrystal with eightfold rotational symmetry”. Physical Review Letters. 59 (9): 1010—1013. doi:10.1103/PhysRevLett.59.1010. 
  21. ^ Bancel, Peter A.; Heiney, Paul A. (1986-06-15). „Icosahedral aluminum--transition-metal alloys”. Physical Review B. 33 (12): 7917—7922. doi:10.1103/PhysRevB.33.7917. 
  22. ^ Crane, Leah (8. 12. 2016). „Third-ever natural quasicrystal found in Siberian meteorite”. New Scientist (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-28. 
  23. ^ Bindi, Luca; Eiler, John M.; Guan, Yunbin; Hollister, Lincoln S.; MacPherson, Glenn; Steinhardt, Paul J.; Yao, Nan (2012-01-31). „Evidence for the extraterrestrial origin of a natural quasicrystal”. Proceedings of the National Academy of Sciences (на језику: енглески). 109 (5): 1396—1401. ISSN 0027-8424. PMID 22215583. doi:10.1073/pnas.1111115109. 
  24. ^ Janot, Christian (1997). Quasicrystals – a primer, 2nd ed. Oxford University Publishing. 
  25. ^ Van Noorden, Richard (5. 10. 2011). „Impossible crystals snag chemistry Nobel”. nature. doi:10.1038/news.2011.572. Приступљено 5. 10. 2011. 
  26. ^ Carpenter, Jennifer (5. 10. 2011). „Nobel win for crystal discovery”. BBC. Приступљено 5. 10. 2011. 
  27. ^ „Nobel Prize winning professor announces run for president of Israel”. 
  28. ^ „Dan Shechtman Winner of the Fray Award”. 
  29. ^ „Honorary Doctorate Recipients, Bar-Ilan University”. Архивирано из оригинала 24. 05. 2017. г. Приступљено 3. 9. 2019. 
  30. ^ „Wolf Prize Recipients in Physics”. Wolffund.org.il. Архивирано из оригинала 05. 02. 2012. г. Приступљено 5. 10. 2011. 
  31. ^ „Israel Prize Official Site – Recipients in 1998 (in Hebrew)”. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. 
  32. ^ Ziv, Jacob (2010). „Engineering”. Rothschild Prizes 2010: Fifty Years (PDF) (на језику: енглески). Jerusalem. стр. 26, 32. 

Додатна литература

уреди
  • Divincenzo, D. P.; Steinhardt, Paul J., ур. (1991). Quasicrystals: The State of the Art. Directions in Condensed Matter Physics. 11. World Scientific. ISBN 981-02-0522-8. 
  • T. Janssen. 2007. Quasicrystals: Comparative dynamics. Nature Materials, Vol 6., 925–926.

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Данијел_Шехтман&oldid=28570606”