Данило Милинчић

Данило Милинчић
Данило Милинчић
Датум рођења	1960.
Место рођења	Самодрежа, ФНРЈ
Датум смрти	2. јун 1982. (21/22 год.)
Место смрти	Самодрежа, СФРЈ

Данило Милинчић (рођен 1960. у селу Самодрежа, Вучитрн − убијен 2. јуна 1982. у селу Самодрежа, Вучитрн) је Србин са Косова и Метохије који је убијен од својих комшија албанске националности 2. јуна 1982. тако што су му упали у сеоско имање, а затим га оборили на земљу и пуцали из пиштоља у срце.

Случај Данила Милинчића је сличан случају Ђорђа Мартиновића, по томе што извршиоци убиства нису кажњени.

Позадина

Ситуација на Косову и Метохији крајем 1970-их, и почетком 1980-их није била ни мало пријатна. Напротив, владала је велика напетост између Срба и Албанаца, јер периоду 1970—1985, према судским оптужницама и истрагама којих је било преко 2.200 предмета кривичних дела (пљачки, физичких напада са тешким телесним повредама и убиствима) у којима су 92% били жртве Срби. Оштећени су упућивали жалбе државним институцијама САП Косово и Метохија, и СФРЈ, детаљно наводећи проблеме које имају и какве им опасности прете, али државни органи игноришу, нити им дали било какав одговор.^[1]^[2]

Током априла 1963. године, Аутономна област Косово и Метохија је добила статус Аутономна Покрајина, да би 5 година касније новембра 1968. из назива била избачена Метохија (што значи црквена земља).

1974. године СФРЈ је усвојила нови Устав, по коме је Косово и Метохија добило статус федералне јединице, где је главни град САП Косова и Метохије, Приштина добила велика овлаштења у погледу: образовања, полиције, тужилаштва... I то је трајало до 28. марта 1989. године, када је Скупштина СР Србије укинула статус покрајине Војводини и Косову и Метохији.^[1]

1981. године на Косову и Метохији избијају велике демонстрације где су Албанци тражили првобитно републику у оквиру СФРЈ, а мало после и независност Косова и Метохије, односно издвајање из СФРЈ. Руководство Републике Албаније је подржавало протесте својих сународника на Космету 1981. У скоро свим српским селима на САП Косову и Метохији осећао се страх и напетост, јер су Албанци Србима палили жито, летину, каменовали куће, прозоре, насртали на српску децу док иду у школу и сл.^[1]

Биографија Данила Милинчића

Данило Милинчић је био земљорадник у селу Самодрежна, крај Вучитрна, који је живео од узгоја стоке и обраде земље. На свом имању је живео са мајком, женом Радмилом и двоје деце (ћерка Ивана, син Иван, који је рођен после смрти свог оца Данила). Данило је има и два брата Павле и Мирослав.^[1]

На имању Милинчићи су имали: кућу, две краве, две јунице, 15 оваца, шест свиња...

Иначе, отац Данила Милинчића је у јуну 1968. године такође убијен од својих комшија Албанаца, тако што је претучен металном штанглом. Они нису кажњени од Суда и полиције за своје злодело. Када је Данилова мајка Даница ишла да тражи од Суда правду за убиство свог мужа, они су је отерали уз коментар, да иде и бежи са Косова и Метохије, и да нема никаква права. А да је предмет њеног мужа "застарио“. Један Данилов брат је до његовог убиства живео у Вучитрну.

Мајка Данила, Даница Милинчића била је за време Другог светског рата активан учесник, као припадник СКОЈ-а.^[1]

Убиство

2. јуна 1982. године, Данило Милинчић и његова мајка Даница на свом имању имао пуно посла око стоке, и требало је напојити краве. Видео је да су међу његовим кравама дошла четворица комшија Албанаца. Замолио их је да оду са имања, а они су га физички напали и оборили на земљу. Поред тога, било је још неколико Албанаца комшија који су немо посматрали шта се дешава, без жеље да помогну Данилу, и да спрече ово ужасно малтретирање. Једино ко је помогао Данилу Милинчићу, јесте његова мајка Даница. Док су три Албанца држали Данила Милинчића, комшија Мухамед Мујо Ферат вади пиштољ и пуца Данилу Милинчићу у пределу груди, а Данило бива смртно рањен, док је његова мајка Даница погођена у раме. Све то је убица Мухамед Мујо Ферат пропратио са тешким увредама, псовкама и претњама Даници. Говорио јој је да њено имање није у Србији (СФРЈ), већ да је то земља албанског председника Енвера Хоџе. Након убиства свог сина Данила, Даница Милинчић, побегла је са имања у Београд. ^[1]

Суђење

Суђење убицама Данила Милинчића је трајало неколико дана, и сваки пут када је одржавана парница, испред суда било је присутно неколико стотина Албанаца. Сви они су пљували и претили Даниловој мајци Даници, и супрузи Радмили која је тада била трудна.

Јавни тужилац је убиство Данила Милинчића оквалификовао као: "Убиство из непријатељских побуда према СФРЈ, извршено је са предумишљајем“.

Занимљивост овог случаја су:

Прво, да пресуда никада није доживела извршавање, тачније одвођење убице Мухамеда Мује Ферата на дугогодишњу казну затвора, као и његових саучесника.
Друго, да је пресуда прочитана у судници на албанском језику (иако према важећем Уставу СФРЈ из 1974. службеник језик на целој СФРЈ па и САП Косову и Метохији био српско-хрватски), тако да нико од Милинчића није разумео шта је пресуђено.

^[1] ^[2]

Сахрана

Данило Милинчић је сахрањен у дворишту Православне цркве у Вучитрну. Споменик му је подигла породица.^[1]

"Сине оче брате роде

погинуо си у слободе

зликовац је налетио

и кукавички ти срце разнео

па му децу сирочиће оставијо

мајку сестру и браћу и црно завијо

Ал херојски си погинуо

бранећи своју очевину

Ал, живо биће никада не умире

оно је увек са нама“.

Убице

Мухамед Ферат звани Мујо
син Мухамеда Ферата
сестрић Мухамеда Ферата
синовац Мухамеда Ферата

^[1]

Последице

Након овог некажњеног убиства, настављено је исељавање Срба из општине Вучитрн, јер су се људи осећали веома несигурно и заплашено, да и они не буду нападнути. Функционери у покрајинским институцијама САП Косова и Метохије, албанске националности били су непријатељски настројени према Србима. Чак су и Даници Милинчић, којој су Албанци убили мужа и сина, рекли да иде у Београд, и да се не враћа, као и то да не сме да продаје своје имање. Она је отишла у Београд да тражи правду за убијеног сина, и боравила је у Београду месец дана. Вратила се на своје имање у Самодрежи. Наредних годину и по дана је трпела велике притиске и уцене, добијала претње смрћу, да би се на крају у јануару 1984. дефинитивно иселила са Косова и Метохије.

Данилова супруга Радмила Милинчић је после убиства супруга, отишла у место Косово Поље, и тамо радила као учитељица. ^[1] ^[2]

Види још

Ђорђе Мартиновић

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и Светосавље: Од Косова до Јадовна Архивирано на сајту Wayback Machine (23. август 2011), Приступљено 21.4.2013.
^ ^а ^б ^в Јаук мајке Данила Милинчића, Приступљено 21.4.2013.

Спољашње везе

[svetosavlje-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и Светосавље: Од Косова до Јадовна Архивирано на сајту Wayback Machine (23. август 2011), Приступљено 21.4.2013.

[jauk-2] а ^б ^в Јаук мајке Данила Милинчића, Приступљено 21.4.2013.

[1]

[2]