Долова овца
Долова овца или танкорога овца (лат. Ovis dalli) је врста дивље овце, која живи на Аљасци и западним деловима Канаде, у Јукону и Британској Колумбији.[2]
| Долова овца | |
|---|---|
| |
| Долов ован у зоолошком врту у Анкориџу на Аљасци | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | O. dalli
|
| Биномно име | |
| Ovis dalli Nelson, 1884
| |
| Подврсте | |
| |
| |
| Ареал Долове овце | |
Подврсте
уредиПостоје две подврсте Долове овце:[3]
- Долова овца (Ovis dalli dalli)
- Стоун овца (Ovis dalli stonei)
Распрострањење
уредиДолова овца насељава Аљаску, северну Британску Колумбију, Јукон и Северозападне територије.[3]
Подврста Долова овца (Ovis dalli dalli) насељава области западно од реке Макензи на Макензијевим и Ричардсоновим планинама на граници Северозападних територија и Јукона, у планинским пределима Јукона, на крајњем северозападу Британске Колумбије и на Аљасци од планине Чугач на југу до Бруксове планине на северу.[3]
Подврста стоун овца (Ovis dalli stonei) се може наћи само у Канади, од јужног дела централног Јукона где се станиште стоун овце преклапа са стаништем номиналне подврсте Долове овце, па до Британске Колумбије, где је најприсутнија.[3]
Недавне анализе ДНК су потврдиле постојање две подврсте.[3]
Станиште
уредиДолова овца насељава различита станишта у арктичким и субарктичким регионима, али најчешће насељава високе планине. Обично насељава сушне планинске области са планинском травном и жбунастом вегетацијом. Стрме планинске литице јој пружају уточиште од грабљиваца, а на ливадама се храни. Зими бира области у којима су мале падавине и где постоје јаки ветрови који уклањају снег и откривају траву и жбуње. Већина стада се сели између зимских и летњих станишта, мада постоји и један број стада која имају стална станишта.[3]
Изглед
уреди
Боја крзна варира од беле до светлосмеђе, има велики и снажан труп и кратак реп. Одрасли мужјаци дуги су од 1,3 до 1,8 метара и теже 46 до 110 kg, женке су нешто мање, дуге су од 1,3 до 1,6 метара и тешке од 46 до 50 kg.[4] Има малу главу, са дугом њушком и малим заобљеним ушима и дуг снажан врат.
Оба пола имају рогове, али овнови имају знатно веће, они су им стални, као што је то случај и код свих осталих шупљорожаца, тако да их не одбацују сваке године.[4] Њихови рогови имају коштану срж којом су причвршћени за лобању и рожнати спољни омотач. Рогови им расту током читавог живота, па им се на основу њих, може установити старост, слично установљавању старости дрвећа на основу броја годова.[4]
Карактеристике
уредиДолова овца је биљојед и храни се травом и лишћем са грмова. У потрази за храном стално се сели, од планинских врхова по којима пасе лети, до долина по којима пасе зими.
Долове овце не живе у стадима, већ мужјаци и женке живе одвојено, сем у време парења.[4] Плен су бројних грабљиваца, вукова, рисова, којота, гризлија и ждераваца, а њихове јагњиће лове и сури орлови.
Долове овце јагње се у мају. Да би преживели своју прву зиму јагњићи морају брзо да добију на тежини.[4]
Популација
уредиУкупна популација Долове овце у Канади је око 41.500 јединки. Од овог броја 27.000 је јединки номиналне подврсте Долова овца (19.000 у Јукону, 7.500 у Северозападним територијама и 500 у Британској Колумбији), а 14.500 јединки подврсте стоун овца (3.000 у Јукону и 11.500 у Британској Колумбији).[3]
Укупна популација Долове овце у САД (искључиво подврста Долова овца) је процењена на између 70.000 и 75.000 јединки.[3]
Извори
уреди- ^ Festa-Bianchet, M. (2008). „Ovis dalli”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 4. 1. 2020. База података укључује и доказе о ризику угрожености.
- ^ „Bighorn sheep” (на језику: енглески). Encyclopædia Britannica. Приступљено 24. 11. 2013.
- ^ а б в г д ђ е ж IUCN црвена листа Долова овца (језик: енглески)
- ^ а б в г д „Ovis dalli” (на језику: енглески). Smithsonian Institution. Приступљено 24. 11. 2013.
Спољашње везе
уреди
