Дагестански језици
Дагестански језици су језици дагестанских народа. Овај термин се може користит у једном од два значења:
- дио нахско-дагестанске језичке породице, која укључује све језичке породице, осим нахских.[1][2] Распрострањено у Дагестану и сјеверним подручјима Азербејџана. Укупан број говорника је више од 3 милиона људи.
- сви језици који се говоре у Дагестану. Укључује дагестанске језике у првом значењу, као и све друге језике који се говоре у Дагестану (укључујући азерски, горскојеврејски, кумички, ногајски, руски, татски итд.).
Остаје отворено питање да ли су дагестански језици у правом значењу генетска заједница. Неки научници их сматрају једном од двије гране нахско-дагестанских језика, заједно са нахским језицима,[3][4] док други критикују ову подјелу[5] и сматрају дагестанске језике регионалном језичком заједницом.[1]
Назив
уредиУ прошлости, дагестански језици су називано још и лезгинским; на јерменском, азерском, грузинском и средњоперсијском ријечи повезана са етнонимом „Лезгини”, коришћење су за означавање Дагестанаца.[6]
Општи подаци
уредиПредставници дагестанских народа своје идиоме обично сматрају дијалектима у оквиру њихове језичке гране. Дјелимичан изузетак су лезгински и неки аварски народи, који имају свијест о етничкој самобитности и као посљедњица тога да је њихов идиом одвојен од сусједних језика.[7]
Међутим, у раном совјетском периоду, када је влада водила политику вјештачког формирања нових етничких група, свака дагестанска етничка група почела је себе да сматра посебним народом, а свој језик, сходно томе, посебним. До тада су се ријечи хайдакец, табасаранец, андиец и други етнички називи користили само за именовање етнојезичких заједница, али не и за именовање посебне етничке народности.[8]
Познавање књижевног језика међу даргинским, лезгинским и дјелимичног аварским народима је прилично слабо развијено и они се, по правилу, не користе у међусобној комуникацији говорника различитих али сродних дагестанских идиома. Због недостатка међусобног разумијевања, чак и говорници сусједних идиома често користе руски језик за комуникацију.[9]
Неки научници сматрају да су сличности резултат заједничког поријекла из прадагестанског језика, који се говорио прије неколико хиљада година.[10]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Коряков 2006, стр. 26.
- ^ Майсак 2013.
- ^ Berg 2005, стр. 181—182.
- ^ Nakho-Dagestanian languages на сајту Енциклопедија Британика
- ^ Ganenkov & Maisak 2021, стр. 88.
- ^ Алексеев 1999, стр. 156.
- ^ Алексеев & Темирбулатова 2002.
- ^ Хайдаков 1985.
- ^ Сумбатова 2013, стр. 28.
- ^ Магомедов 2009.
Литература
уреди- Коряков, Ю. Б (2006). „Реестр кавкаских языков” (PDF). Атлас кавказских языков: с приложением полного реестра языков (на језику: руски). Москва: Пилигрим. стр. 21—41. ISBN 978-5-9900772-1-8. Приступљено 16. 7. 2024.
- Алексеев, Михаил Егорович, ур. (1999). „Нахско-дагестанские языки”. Языки мира: Кавказские языки (на језику: руски). Москва: Academia. стр. 156—165. ISBN 5-87444-079-8.
- Алексеев, М. Е.; Темирбулатова, С. М. (2002). „Кайтагский язык”. Ур.: Нерознак, Владимир Петрович. Языки народов России: красная книга : энциклопедический словарь-справочник (на језику: руски). Москва: Academia. стр. 82—85. ISBN 978-5-87444-149-4.
- Хайдаков, Саид Магомедович (1985). Климов, Г. А., ур. Даргинский и мегебский языки: принципы словоизменения (на језику: руски). Москва: Наука.
- Майсак, Т. А. (2013). „Нахско-дагестанские языки”. Большая российская энциклопедия. стр. /.
- Berg, Helma van den (јануар 2005). „The East Caucasian language family”. Lingua (на језику: енглески). 115 (1-2): 147—190. ISSN 0024-3841. doi:10.1016/j.lingua.2003.06.004. Приступљено 16. 7. 2024.
- Ganenkov, Dmitry; Maisak, Timur (13. 1. 2021). „Nakh-Dagestanian Languages”. The Oxford Handbook of Languages of the Caucasus: 86—145. doi:10.1093/oxfordhb/9780190690694.013.4. Приступљено 16. 7. 2024.
- Сумбатова, Нина Романовна (2013). „Типологическое и диахроническое исследование морфосинтаксиса : на примере языков даргинской группы : автореферат дис. ... доктора филологических наук” (на језику: руски). Москва. Приступљено 16. 7. 2024.
- Магомедов, М. И. (2009). „Генетическое родство дагестанских языков (исконная лексика)”. Вестник ВЭГУ (на језику: руски). Институт языка, литературы и искусства Дагестанского научного центра РАН. 3 (41): 48—54. ISSN 1998-0078. Приступљено 16. 7. 2024.
