Гура Ваји
Гура Ваји (рум. Gura Văii) је насеље града Дробета-Турну Северин у жупанији Мехединци у Румунији.[1][2] Према попису из 2021. у насељу је живело 1.440 становника.[3]
Гура Ваји Gura Văii | |
|---|---|
 Поглед на Дунав и Гуру Ваји (лево) | |
| Административни подаци | |
| Држава | Румунија |
| Жупанија | Мехединци |
| Град | Дробета-Турну Северин |
| Становништво | |
| — (2021) | 1.440 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 40′ 02″ С; 22° 33′ 23″ И / 44.667222° С; 22.556389° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 53 m |
  Гура Ваји Гура Ваји на карти Румуније | |
Географија
уредиГура Ваји се налази на месту ушћа реке Жидоштице у Дунав на надморској висини од 53 m. Код насеља се налази гранични прелаз и хидроелектрана „Ђердап I” као и Музеј хидроелектране.
Код Гуре Ваји се налази чак седам резервата природе који су део Парка природе „Гвоздена врата”. Ти резервати су „Брдо Вараник”, „Кракул Гајоара”, „Ваља Огланикулуј”, „Гура Ваји-Варчорова”, „Кракул Кручи”, „Фаца Вирулуј” и „Брдо Духовна”.[4]
Историја
уредиНасеље је почело да се формира после 1821. године досељавањем из Брезнице која је била метох манастира Тисмане. У документу из 1834. спомиње се да у месту Гура Жидоштица живе сељаци на имању закупца Јордаке Думба, а на руској карти из 1835. забележено је 25 породица. На издању исте карте из 1853. године село се спомиње под данашњим именом, Гура Ваји. У селу постоји црква Силаска Светог Духа на апостоле која је грађена у периоду од 1993. до 2003. на месту бивше зграде општине залагањем мештанина Кристијана Ракитана. На брду Светог Петра северно од села, налази се стари камени крст.[5]
На острву Гол на Дунаву код Гуре Ваји налази се археолошко налазиште заштићено као историјски споменик. Ту се налазе остаци насеља халштатске културе (X-IX век п.н.е) као и остаци позноримског (IV век), римско-византијског (IV-VI век) и средњевековног (XIV-XV век) утврђења.[6]
7. сепембра 1964. године почела је изградња хидроелектране Ђедап I која се налази узводно од насеља, а званично је пуштена у рад 16. маја 1972. Ова хидроелектрана је највећа у Румунији и једна од највећих у Европи. У насељу је 1976. године, четири године од почетка рада хидроелетране, отворен Музеј хидроелектране Ђердап I.[7]
Становништво
уреди| Година | 2002 | 2011 | 2021 |
|---|---|---|---|
| Становништво | 1.652[8] | 1.783 | 1.440 |
Према попису из 2021. године у насељу је живело 1.440 становника што је за 343 (19,24%) мање у односу на 2011. када је на попису било 1.783 становника.[3][9]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ а б „RPL 2021: Populația rezidentă pe sexe, pe județe, municipii, orașe, comune și sate”. recensamantromania.ro. Приступљено 28. 09. 2023.
- ^ „Parcul Natural Porţile de Fier: Informaţii generale”. pnportiledefier.ro (на језику: румунски). Приступљено 28. 09. 2023.
- ^ „Protopopiatul Drobeta: 22. Gura Văii - Pogorârea Duhului Sfânt”. episcopiaseverinului.ro (на језику: румунски). Приступљено 28. 09. 2023.
- ^ „Lista monumentelor istorice 2015: Județul Mehedinți” (PDF). cultura.ro (на језику: румунски). Приступљено 28. 09. 2023.
- ^ „Muzeul Hidrocentralei Porțile de Fier I – Gura Văii”. muzeulportilordefier.patrimoniu.ro (на језику: румунски). Архивирано из оригинала 28. 09. 2023. г. Приступљено 28. 09. 2023.
- ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány. Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 26. 03. 2023.
- ^ „Populaţia stabilă pe judeţe, municipii, oraşe şi localităti componenete la RPL_2011”. recensamantromania.ro. Приступљено 26. 03. 2023.
- ^ „Populaţia judeţului Mehedinţi după etnie la RPL 2011” (PDF). mehedinti.insse.ro. INS - Direcţia Judeţeană de Statistică Mehedinți. 20. 10. 2011. Приступљено 26. 03. 2023.
