Губер

Губер је посебна врста тканине која има функцију покривача, простирке за постељу или огртача положајнику у време божићних обичаја.^[1]

Синоними

Лепедов — поњава — ћилим — ћебе — ћилимак — чупавац — покровац — крперац — ћилимац — веленац — дароц — поњавица.^[2]

Опште информације

Губер, као тканина домаће израде претежно је користило српско становништво, али и други народи у појединим крајевима Балканског полуострва до 20. века, када је због високих трошкова израде био привилегија богатијих домаћинстава. Да је његова вредност била изузетно цењена међу укућанима у Србији, говори податак да се губером одавала пошта положајнику за Божић, или виђенијим гостима који би случајно заноћили у кући неког домаћина. У наведеним ситуацијаама ако га домаћинство није поседовало, домаћица је за ту прилику зајмила губер од фамилије или комшија.^[3]

Губер у боји вуне, у комбинацији са осталим деловима постељине

Како је за израду губера требало доста вуне, то је утицало на чињеницу, да иако је нешто масовније почео да се тка у 20. веку, ипак он и даље није био заступљен у већем броју у употреби на простору Србије и у другим деловима Балканског полуострва.^[3]

Скупоћа израде губера од чисте вуне, али и употреба вуне за друге намене, пре свега продају, одразила се и на његов сировински састав, па је губер израђиван не само од чисте вуне већ и од мешаине конопље и вуне. Губери који су рађени од мешовите сировине, за основу су имали предиво од конопље (предено на великом вретену), а за потку коришћена је вуна опредена на вретену званом кунурача.^[3]

Губери који су рађени искључиво од чисте вуне за основу су имали „велику вуну” (влас) предену и упредену на великом вретену. И потка од вуне предена је као и основа на великом вретену, само на знатно пуније нити.^[3]

И вунени и мешовити губер ткан је на исти начин и састојао се од три спојене поле. Свака од пола бројала је од 100 до 120 жица. А само ткање је вршено у четворо (у четири нита). Овако израђен губер чинио је прелаз од поњаве од кучине ка губеру од вуне ^[3]

Све до 60-тих година 20. века губер је имао природну боју сировине — белу, да би потом почео да се боји. Једноставан губер у боји, називан је „губер на претке” или „шарени губер”.^[3]

Иако је ова врста покривача у 21. веку доста изгубила на значају, једноставни губери у природној боји вуне, користе се и данас у неким деловима Србије уместо јоргана, најчешће са платненом навлаком, или као прекривач на кревету, преко кога се ставља платнени чаршаф (креветница).^[3]

Извори

^ П. Костић Годишњи обичаји Сјеничко-пештерска висораван ГЕМ 52-53, Београд 1989.
^ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Губер У:Братислава Радић-Крстић, Текстилна радиност у Сјеничком крају, Гласник Етнографског музеја књ. 56. Етнографски музеј у Београду, стр. 246-247.

Литература

Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 80.
Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 347.
Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, стр. 508

[1] П. Костић Годишњи обичаји Сјеничко-пештерска висораван ГЕМ 52-53, Београд 1989.

[2] Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

[1.-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Губер У:Братислава Радић-Крстић, Текстилна радиност у Сјеничком крају, Гласник Етнографског музеја књ. 56. Етнографски музеј у Београду, стр. 246-247.

[1]

[2]

[3]