Груја Мишковић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Груја Мишковић (рођен 6. јануара 1826. у Кадиној Луки, Ваљево, умро у Београду, 16. јануара 1880) је био пуковник српске војске.
Груја Мишковић | |
|---|---|
 Пуковник Груја Мишковић | |
| Датум рођења | 1826. |
| Место рођења | Кадина Лука, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1880. |
| Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
По завршетку нижих школа ступио је у војску 1843. године и до 1848. напредовао до наредничког чина. Током мађарске револуције 1848-1849. је командант добровољаца у одреду Стевана Книћанина. Учествовао је у многим биткама: код Беле Цркве, Вршца, Сегедина, Мошорина, битке на Томашевцу, Јарковцу, битке код Панчева, затим битке на Вилову и другим.[1] Тешко рањен код Перлеза, за шта је добио златну медаљу за хранрост од аустријског цара. По повратку у Србију ступио је поново у српску војску као потпоручник.[1]
За вријеме српско-турског рата 1876-1877. командује српским добровољцима код Бијељине у чину потпуковника. Посебно се истакао у боју на Бијељини 21. јуна, када је са својим одредом продро у град.[1]
Рањен је у борбама код Бујуклић аде. Због заслуга унапријеђен у пуковника, и одликован Таковским крстом са мачевима и Златном медаљом за храброст.
Види још
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- Војна енциклопедија, Београд, 1973, књига пета, pp. 525.
- Знаменити Срби 19. века
