Грендел
Грендел (енгл. Grendel) је митолошко чудовиште у англо-саксонској епској песми Беовулф (испеваној око 700–1000. године). Он је први од троје антагониста у песми (остали су Гренделова мајка и змај) које савлађује главни јунак, Беовулф. Потомак Каина[1][2][3] који терорише данску краљевину Хеорот, Грендел је у песми описан као мрачно створење, прогнано од среће и проклето од Бога, уништитељ и људождер.[4] Обично се приказује као чудовиште или див, иако његов изглед и натприродне способности нису јасно описане у песми и предмет су научне дебате.[5] Лик Грендела и његова улога у причи о Беовулфу били су предмет бројних интерпретација и екранизација.
Легенда
уредиГрендел се оригинално среће у у англо-саксонској епској песми Беовулф, која је сачувана у рукопису с почетка 11. века (енгл. Nowell Codex око 1000. године).[6] У песми, Грендел, потомак библијског Каина (првог убице) и божји непријатељ, разбешњен звуцима песме из гозбене дворане данског краља Хротгара од Хеорота, напада дворану сваке ноћи пуних 12 година, убијајући и прождирући краљеве људе.[4] Геатски ратник Беовулф са својом дружином (12 ратника) долази у помоћ Данцима, и већ прве ноћи, после гозбе добродошлице, суочава се са Гренделом: овај чека да сви заспе, а затим проваљује врата песницама и упада у дворану. Гренделова љускава кожа одбија ударце мачева и он канџама убија једног од Беовулфових људи, али га Беовулф побеђује голим рукама и задаје му смртну рану. Са отргнутом руком, Грендел бежи и умире у својој јазбини у мочвари. Пратећи Грендела сам у његову јазбину, Беовулф после жестоке борбе убија његову мајку (која је описана као морска вештица) и односи Гренделову главу краљу Хротгару, који га обасипа даровима.[7][8]
Опис
уредиГренделов изглед није детаљно описан у песми: помиње се да је по облику сличан човеку, али већи од свих људи, да му је кожа обрасла непробојним љускама и квргама, а канџе јаке као челик. Његова глава је тако велика, да је морају носити четворица обичних људи (али је Беовулф носи једном руком). Он је потомак злих духова који су потекли од Каина након што је проклет.[9]
Екранизација
уреди- Беовулф (1999) са Кристофером Ламбером у главној улози: прича је смештена у постапокалиптичну будућност, а Грендел је приказан слично Предатору из истоименог филма.[10]
- Беовулф и Грендел (2005) са Џерардом Батлером у улози Беовулфа: реалистичнији приказ легенде, Грендел је приказан као дивовски примитивни човек налик Неандерталцу, кога Данци прогоне и сматрају Тролом.
- Беовулф (2007) у режији Роберта Земекиса: Грендел је приказан као дивовско, болесно дете, ванбрачни син краља Хротгара и морске вештице (коју глуми Анђелина Џоли), које које подивља само када бука надражи његове болесне уши.[11][12][13]
Музика
уреди- Грендел: песма на албуму Дневник групе Sunny Day Real Estate
- Grendel (band), холандски тамни електро/хард ЕБМ бенд
- Грендел: опера коју је компоновао Елиот Голдентал, базирана на Гарднеровој новели, у режији Џули Тејмор, коју је наручила Лос Анђелес опера. Ова опера је имала светску премијеру у Дороти Чандлер павиљону 8. јуна 2006, са басом Ериком Овенсом у главној улози.[14][15]
- "Грендел" у извођењу групе Marillion. Б страна њиховог првог сингла, „Market Square Heroes” (1982). Снимљена верзија песме је 17:15 минута дуга, док уживо верзија често траје преко 20 минута.[16]
- Grendels Arm: америчка хеви метал група базирана у Оукланду (Мериленд).
Културне референце
уредиВише представа такође приказује сличне приче. У Хамлету Вилијама Шекспира, ликови Краљ Клаудије и Краљ Хамлет су паралеле Кејнa и Авељa.[17] Лорд Бајрон је такође преправио и драматизовао причу у својој драми Кејн (1821), гледајући на Кејна као на симбол сангвиничког темперамента, изазван Авељовим лицемерјем и светошћу.[18] Данска позоришна представа Библен из 2008. разматра и реконструише различите библијске приче, укључујући Авељово убиство од стране Кeјна.[19]
Многи романи представљају ликове или су блиско засновани на њима. Роман Мигела де Унамуна из 1917. године Абел Санчез: Прича о страсти је поновно препричавање приче о Кејну и Авељу.[20] Роман Џона Стајнбека из 1952. Источно од раја (такође филм из 1955. године) се у свом наслову позива на Кејново изгнанство и садржи расправе о причи о Кејну и Авељу које се затим одигравају у заплету.[21] Кратка прича Џејмса Болдвина из 1957. године, „Сонијев блуз”, сматрана је алудијом на причу о Кејну и Авељу.[22][23] Аутор Данијел Квин, прво у свом роману Ишмаел (1992), а касније у Причи о Б (1996), предлаже да је прича о Кејну и Авељу приказ раних семитских сточара који посматрају почетке онога што он назива тоталитарном пољопривредом, при чему Кејн представља прве 'модерне' земљораднике и Авељ пасторалисте.[24]
Они су се такође појављивали у ТВ серијама и алегоријски на великом екрану. У Даласу (1978), Боби и Џ.Р. Евинг су описани као варијације Кејна и Авеља.[25] Директније референце укључују појаву Кејна и Авеља као ликова у ДЦ стриповима од 1950-их. Године 1989, Нил Гејман је направио два понављајућа лика у својој стрип серији Сандман.[26] У алегоријском филму Дарена Аронофског Мајка! (2017), ликови „старији син” и „млађи брат” представљају Кејна и Авеља.[27]
Референце
уреди- ^ Alter, Robert (2008). The Five Books of Moses: A Translation with Commentary. W. W. Norton & Compan. ISBN 9780393070248.
- ^ BDB, Francis Brown; Samuel Rolles Driver; Charles Augustus Briggs (1997). The Brown Driver Briggs Hebrew and English Lexicon: with an appendix containing the biblical Aramaic; coded with the numbering system from "Strong's Exhaustive Concordance of the Bible" (7. print. изд.). Peabody: Hendrickson. ISBN 978-1565632066.
- ^ Byron, John (2011). Cain and Abel in Text and Tradition: Jewish and Christian Interpretations of the First Sibling Rivalry. Leiden and Boston: Brill Publishers. ISBN 978-9004192522.
- ^ а б Jones, Gwyn (1972). Kings, Beasts and Heroes. London: Oxford University Press. стр. 12. ISBN 978-0-19-215181-0.
- ^ Tolkien, J.R.R. "Beowulf: The Monsters and the Critics." In Daniel Donoghue (ed.), Beowulf a Verse Translation. Norton, 2002, pp. 103–130.
- ^ Heaney, Seamus (2012). Beowulf (9th изд.). New York: Norton. стр. 41—108. ISBN 978-0-393-91249-4.
- ^ Nicholson, Lewis E. (1963). An Anthology of Beowulf Criticism. Notre Dame, Indiana: University of Notre Dame Press. стр. 236.
- ^ George, Jack. Beowulf: A Student Edition. стр. 123.
- ^ Bammesberger, A. (2008). „Grendel's Ancestry”. Notes and Queries. 55 (3): 257—260. doi:10.1093/notesj/gjn112.
- ^ Beowulf (1999)
- ^ Quinn, Walter (23. 11. 2007). „Beowulf' movie takes poetic license -- and then some -- from the original text”. Pittsburgh Tribune-Review. Архивирано из оригинала 2. 12. 2007. г. Приступљено 27. 11. 2007.
- ^ John V. Fleming (29. 11. 2007). „Good Grief, Grendel”. The New Republic. Приступљено 29. 11. 2007.
- ^ Asma, Stephen (7. 12. 2007). „Never Mind Grendel. Can Beowulf Conquer the 21st-Century Guilt Trip?”. The Chronicle of Higher Education. стр. B20.
- ^ NPR article:Grendel
- ^ Mangan, Timothy (9. 6. 2006). „Opera: 'Grendel' is a monster of a show”. The Orange County Register. Архивирано из оригинала 06. 09. 2008. г. Приступљено 12. 02. 2020.
- ^ Song
- ^ Hamlin, Hannibal (2013). The Bible in Shakespeare. OUP Oxford. стр. 154. ISBN 978-0199677610.
- ^ de Vries, Ad (1976). Dictionary of Symbols and Imagery. Amsterdam: North-Holland Publishing Company. стр. 75. ISBN 978-0-7204-8021-4.
- ^ „Bibelen (Nørrebro Teater)”. jp.dk. 5. 10. 2008. Архивирано из оригинала 2008-10-05. г. Приступљено 10. 9. 2018.
- ^ Quinones, Ricardo J. (14. 7. 2014). The Changes of Cain: Violence and the Lost Brother in Cain and Abel Literature (на језику: енглески). Princeton University Press. стр. 176. ISBN 978-1-4008-6214-6.
- ^ „Pop Culture 101: East of Eden”. TCM.com. Архивирано из оригинала 2016-04-16. г. Приступљено 2014-04-11.
- ^ Stahlberg, Lesleigh Cushing; Hawkins, Peter S. (2017). The Bible in the American Short Story (на језику: енглески). Bloomsbury Publishing. стр. 43. ISBN 978-1474237185.
- ^ McKenzie, Barbara (1974). The Process of Fiction: Contemporary Stories and Criticism
(на језику: енглески). Harcourt Brace Jovanovich. стр. 45. ISBN 978-0155719866. „Baldwin establishes such a verbal clue when the narrator remembers his mothers warning.”
- ^ Whittemore, Amie. „Ishmael – Part 9: Sections 9–11”. Cliffs Notes. Houghton Mifflin Harcourt. Приступљено 2. 1. 2017.
- ^ Mitchell, Jolyon P.; Marriage, Sophia (2003). Mediating Religion: Studies in Media, Religion, and Culture. A&C Black. ISBN 978-0567088079. Приступљено 2. 9. 2017 — преко Google Books.
- ^ Hughes, William (2015). The Encyclopedia of the Gothic, 2 Volume Set. John Wiley & Sons. ISBN 978-1119064602. Приступљено 2. 9. 2017 — преко Google Books.
- ^ Adam White (23. 9. 2017). „Mother! explained”
. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 2022-01-11. г. Приступљено 30. 9. 2017.
Литература
уреди- ----. Beowulf and the Battle-beasts of Yore. ARRC: Sydney, 2004. Available online.
- Klaeber, Frederick, ed. Beowulf and the Fight at Finnsburg. Third ed. Boston: Heath, 1950.
- Kuhn, Sherman M. "Old English Aglaeca-Middle Irish Olach". Linguistic Method : Essays in Honor of Herbert Penzl. Eds. Irmengard Rauch and Gerald F. Carr. The Hague, New York: Mouton Publishers, 1979. 213–30.
- Tolkien, J.R.R. Beowulf, the Monsters and the Critics. (Sir Israel Gollancz Memorial Lecture, British Academy, 1936). First ed. London: Humphrey Milford, 1937.
- Cawson, Frank. The Monsters in the Mind: The Face of Evil in Myth, Literature, and Contemporary Life. Sussex, England: Book Guild, 1995: 38–39.
- Gardner, John. Grendel. New York, 1971.
- Heyne, Moritz. Harrison, James A. Sharp, Robert. Beowulf: An Anglo-Saxon Poem, and The Fight at Finnsburg: a Fragment Boston, Massachusetts: Ginn & Company, 1895.
- Michael Crichton, (1976). Eaters of the Dead.
- John Norman, (1975). Marauders of Gor.
- George, Jack (1997). Beowulf: A Student Edition.
- Heaney, Seamus (2012). Beowulf (9th изд.). New York: Norton. стр. 41—108. ISBN 978-0-393-91249-4.
- Heyne, Moriz (2018). Beówulf. Franklin Classics. ISBN 978-0341833826.
- Thorpe, Benjamin (1855). The Anglo-Saxon poems of Beowulf, the Scôp or Gleeman's tale, and The fight at Finnesburg; with a literal translation, notes, glossary, etc. Oxford Parker.
- Tolkien, J. R. R. (2014). Beowulf: a translation and commentary. London: HarperCollinsPublishers. ISBN 9780007590070.
- Slade, Benjamin. „Beowulf”. heorot.dk. Приступљено 2. 7. 2023.
- Abram, Christopher (20. 12. 2019). „At home in the fens with the Grendelkin”. Dating Beowulf. Manchester University Press. стр. 120—144. ISBN 978-1-5261-3644-2.
- Bammesberger, A. (1. 7. 2008). „Grendel's Ancestry”. Notes and Queries (на језику: енглески). 55 (3): 257—260. ISSN 0029-3970. doi:10.1093/notesj/gjn112.
- Dickinson, Peter; Anderson, Wayne (1979). The flight of dragons (First US изд.). New York: Harper & Row. ISBN 0060110740.
- Heide, Eldar (2014). „Contradictory cosmology in Old Norse myth and religion – but still a system?”. Maal og Minne (на језику: норвешки). 106 (1). ISSN 1890-5455. Приступљено 23. 4. 2022.
- Jakobsson, Ármann (2006). „"Where Do the Giants Live?".”. Arkiv för nordisk filologi. 121: 101—112. Приступљено 6. 5. 2022.
- Jensen, S. R. (1998). Beowulf and the Monsters. Sydney: ARRC.
- Jones, Gwyn (1972). Kings, Beasts and Heroes. London: Oxford University Press. ISBN 0-19-215181-9.
- Leneghan, Francis (април 2022). „Beowulf and the Hunt”. Humanities (на језику: енглески). 11 (2): 36. ISSN 2076-0787. doi:10.3390/h11020036
. - Monikander, Anne (28. 12. 2006). „Borderland-stalkers and Stalking-horses Horse Sacrifice as Liminal Activity in the Early Iron Age”. Current Swedish Archaeology (на језику: енглески). 14: 143—158. ISSN 2002-3901. S2CID 193724505. doi:10.37718/CSA.2006.07.
- Nicholson, Lewis E. (1963). An Anthology of Beowulf Criticism. Notre Dame, Indiana: University of Notre Dame Press.
- O'Keefe, Katherine O'Brian (1981). „Beowulf, Lines 702b-836: Transformations and the Limits of the Human”. Texas Studies in Literature and Language. 23 (4): 484—494. ISSN 0040-4691. JSTOR 40754660.
- Semple, Sarah (2010). „Chapter 2, In the Open Air”. Signals of Belief in Early England: Anglo-Saxon Paganism Revisited. Oxbow Books. ISBN 978-1-84217-395-4. JSTOR j.ctt1cd0nf9.9.
- Tolkien, J. R. R. (1936). „Beowulf: The Monsters and the Critics” (PDF). Proceedings of the British Academy. 22: 245—295.
- Williams, David (1982). Cain and Beowulf: A Study in Secular Allegory . Toronto: University of Toronto Press. ISBN 978-0802055194.
