Гребенац
Гребенац (рум. Grebenaţ) је насеље у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 818 становника. Овде се налази Румунска православна црква Вазнесења Господњег у Гребенцу.
Гребенац | |
|---|---|
 Румунска православна црква | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Бела Црква |
| Становништво | |
| — 2011. |  818 |
| — густина | 19/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 54′ 05″ С; 21° 14′ 12″ И / 44.901387° С; 21.236595° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 60 m |
| Површина | 41,2 km2 |
.svg)  Гребенац Гребенац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26347 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Географски положај
уредиНалази се на рубу Делиблатске пешчаре и има нешто неповољнији географски положај у односу на већину насеља белоцркванске општине, с обзиром на слабу саобраћајну повезаност. Насеље је смештено између Кајтасова и Дупљаје.
Историја
уредиГребенац је старо војвођанско насеље. Први пут се помиње име Гребенац 1341. године под називом Grebencz, 1392. године; Гребенц 1713. године; Grebencz 1894. године; Гребенац 1922. године и у својој историји више пута је мењао своје име. Године 1788. у Гребенцу је постојала православна црква, школска зграда, ерарско свратиште.
На једном гребенастом огранку пешчане хумке налазе се остаци једног већег и једног мањег опкопа, који су у праисторијском времену били насељени 106. после Христа Римљани су ове опкопе преоправили у кастел, који по неким треба да је на Палингеровој карти означен апо fl (a ponte fluvi). Гребенац се први пут помиње 1341. Тада је припадао крашовском комитату. 27 јуна 1390. боравио краљ Сигисмунд у војничком табору „ крај гребеначког града“. 1713. било у Гребенцу 25 домова. 1716 додељен је Вршачком диктриту (Срез, област) Темишварског Баната. идуће године пописано је 28 домова, касније су се доселоли Румуни, услед чега је 1749. године било већ 203 куће. Године 1773. ушао је Гребенац у састав илирске регименте, а 1776. у састав влашко-илирске регименте и имао је, 1782. године - 1330 православних становника. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Гребенец" припада Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Село има милитарски статус а становништво је било влашко.[1]
После турског рата 1791. године освећен је иконостас, набављено ново звоно, а 1795. освечена је поново црква. Од 1803. до 1818. године Гребенац је седиште компаније. Године 1827. било је у Гребенцу православних 581, а католика 11.
1838. године додељен је српском батаљону, а 1845. г. српској регименти. 1854. г. припојен је јасеновачкој компанији бројао је 1426 душа. 1873. године припојен је тамишком комитату.
Бројно кретање становништва било је године 1869 - 1453 становника, 1880 - 1762, 1890 - 2035, 1900 - 2260, 1910 - 2439. За време преврата, 30 октобра 1918. г. опљачкали су сељаци општинског бележника, трговца и општинског комесара. Општински кнез Милентије Војин, организовао је сеоску гарду, која успоставља ред. Испред цркве су стрељана 3 пљачкаша и сахрањена ван гробља.
У новембру 1918. године заузела је српска војска Гребенац, који је (1919) ушао у састав торонталашко-тамишке жупаније. 31 јануара 1921. године пописано је 2145 душа, од којих било Срба 89, Румуна 2053, а Немаца 3.
Гребенцу је 1341г. припадало имање Селеш (Szölös), које је 1346. добио у дар магистер Јоханес Руфус.
Привреда
уредиСтановништво Гребенца се углавном бави пољопривредом. У прошлости је било развијано сточарство, и то нарочито овчарство. Од друге половине 19. века брже се развија земљорадња. После Другог светског рата, пољопривреда се развија у оквиру планске социјалистичке привреде. Посебну културно-историјску вредност има православна црква која је изграђена 1722. године. У њој постоје три иконе сликане 1764. године.
Познате личности
уредиВаско Попа је рођен 29. јуна 1922. у Гребенцу код Беле Цркве, (Вршца),. По етничком пореклу је био Румун. Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. После тога уписао је Филозофски факултет у Београду. Студије наставља у Букурешту и Бечу. За време Другог светског рата био је затворен у немачком концентрационом логору у Зрењанину. Након завршетка рата дипломирао је на романској групи Филозофског факултета у Београду, 1949. године.
Демографија
уредиУ насељу Гребенац живи 800 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (40,7 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 340 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.
Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 2 | 4 | ||
| 80+ | 16 | 27 | ||
| 75—79 | 11 | 25 | ||
| 70—74 | 23 | 36 | ||
| 65—69 | 28 | 51 | ||
| 60—64 | 37 | 37 | ||
| 55—59 | 29 | 32 | ||
| 50—54 | 30 | 28 | ||
| 45—49 | 39 | 27 | ||
| 40—44 | 36 | 28 | ||
| 35—39 | 27 | 31 | ||
| 30—34 | 26 | 25 | ||
| 25—29 | 33 | 31 | ||
| 20—24 | 36 | 27 | ||
| 15—19 | 26 | 34 | ||
| 10—14 | 30 | 37 | ||
| 5—9 | 19 | 31 | ||
| 0—4 | 28 | 30 | ||
| Просек : | 40,7 | 43,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 399 | 98 | 260 | 26 | 12 | 3 |
| Женски | 443 | 69 | 260 | 105 | 6 | 3 |
| УКУПНО | 842 | 167 | 520 | 131 | 18 | 6 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 245 | 199 | 0 | 0 | 7 |
| Женски | 174 | 132 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 419 | 331 | 0 | 0 | 7 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 5 | 11 | 2 | 5 |
| Женски | 0 | 0 | 8 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 5 | 19 | 2 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 3 | 8 | 0 |
| Женски | 0 | 23 | 0 | 6 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 23 | 3 | 14 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 6 | |
Референце
уреди- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, „Напредак Панчево”, објављено 1927.
- Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган, Председник Обл. Одбора у Смедереву 1928. г.*
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. г.
- A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes. 1903)
- Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
- Der europäische Flugsand J. 1873.
- Летопис Период 1812 – 2009. г. Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009). Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Гребенац настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [1]
