Гргур Бранковић (син севастократора Бранка)

Гргур Бранковић (син севастократора Бранка)
Гргур Бранковић (син севастократора Бранка)
Лични подаци
Датум смрти	16. јул 1398.
Породица
Родитељи	Бранко
Династија	Бранковићи

Гргур Бранковић (умро пре 16.07. 1398) је био српски племић из друге половине XIV века и средњи син севастократора Бранка Младеновића, који је управљао Охридом у доба цара Душана (краљ 1331—1346, цар 1346—1355). Заједно са млађим братом Вуком, управљао је малим породичним поседом око Борча у Дреници на Косову^[1]. Њих двојица су у марту 1365. године дали прилоге светогорском манастиру Хиландару, што је повељом потврдио цар Урош (1355—1371). Био је ожењен Теодором, а преминуо је пре 16.07.1398. године^[а]

Поједини историчари, на основу једног записа^[б], сматрају да је његова супруга једно време живела са Марком Мрњавчевићем (1371—1395), у доба када је он отерао своју супругу Јелену, ћерку Радослава Хлапена.

У једном извору из тог доба, наводи се да је, за време краља Вукашина (1365—1371), Пологом (облашћу око Тетова) управљао извесни Гргур. Радослав Грујић је сматрао да се ради о Гргуру Бранковићу, што су као могућности прихватили и неки други историчари, али има и оних који сматрају да се ради неком властелину Вукашина Мрњавчевића^[1].

Заједно са млађим братом Вуком насликан је поред цара Уроша на фресци у цркви Богородице Перивлепте у Охриду^[2]. Композиција на којој су, поред њих тројице, насликана и три свештена лица из Охрида, смештена је у (северном) параклису светог Григорија Богослова, на његовом фасадном зиду. Датира се у 1365. годину^[2], а данас доста оштећена.

Породица

Гргур Бранковић је рођен као средњи син севастократора Бранка Младеновића, у браку са непознатом племкињом. Поред њега, они су имали још троје деце, два сина и једну ћерку, која је била најмлађе дете^[3]:

Никола Радоња (у монаштву Роман и Герасим) (?—3. децембра 1399)
Вук (око 1345—6. новембра 1397)
Теодора (Војислава) (?—?), удата за Ђорђа Топију, господара Драча

Био је ожењен Теодором, а у изворима нема података о томе да ли су имали деце.

Напомене

^ У једном документу који носи тај датум његова супруга Теодора се наводи као удовица.
^ У запису стоји да је Марко отерао своју супругу Јелену и живео са Теодором Гргуровом.

Види још

Референце

^ ^а ^б Шуица, Марко (2000). Немирно доба српског средњег века. Београд. стр. 24,38. ISBN 86-355-0452-6.
^ ^а ^б Радојчић, Светозар (1996). Портрети српских владара у средњем веку (фототипско издање оригинала из 1934. године са допунама). Београд. стр. 124. ISBN 86-80879-07-X.
^ Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0.

Литература

Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0.

[2] У једном документу који носи тај датум његова супруга Теодора се наводи као удовица.

[3] У запису стоји да је Марко отерао своју супругу Јелену и живео са Теодором Гргуровом.

[Маре-1] а ^б Шуица, Марко (2000). Немирно доба српског средњег века. Београд. стр. 24,38. ISBN 86-355-0452-6.

[Тоза-4] а ^б Радојчић, Светозар (1996). Портрети српских владара у средњем веку (фототипско издање оригинала из 1934. године са допунама). Београд. стр. 124. ISBN 86-80879-07-X.

[СД-5] Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0.

[1]

[а]

[б]

[2]

[3]