Грб Палилуле (Београд)
Грб општине Палилула је симбол београдске општине Палилула. Грб је постојан у три нивоа, као Основни, Средњи и Велики, и у овом облику је у употреби од 2006. године.
Палилула (Београд) | |
---|---|
Верзије | |
Детаљи | |
Носилац | Општина Палилула (Београд) |
Блазон
уредиГрадска општина Палилула користи грб у три нивоа, и то као Основни, Средњи и Велики грб. Статутом градске општине, овај симбол општине је дефинисан на следећи начин[1]:
Основни грб
уредиБлазон Основног грба:
„ | Основни грб општине је штит раздељен и горе расцепљен златном бојом и то:
- у првом пољу на црвеној подлози осликана је златна лула, - у другом пољу на плавој подлози златном бојом осликане су контуре цркве Светог Марка испод којих се налазе две златне таласасте линије, - у трећем пољу на белој подлози златним линијама је осликан шатор са златним кључем унутар шатора, а испод тога је златним словима исписано: „1830“.
|
” |
Средњи грб
уредиБлазон Средњег грба:
„ | Средњи грб општине истоветан је Основном грбу, али је штит на Средњем грбу крунисан златном бедемастом круном са три зупца, а у средини круне је златни лав са златним мачем.[1][2] | ” |
Велики грб
уредиБлазон Великог грба:
„ | Велики грб општине истоветан је Средњем грбу, осим што у полукружном делу није исписано: „Палилула - Београд“. Са обе стране Великог грба општине налазе се два држача, и то:
- са десне стране грба налази се Свети првомученик архиђакон Стефан одевен у ђаконски стихар кафене боје, преко кога је пребачен ђаконски орар плаве боје, украшен жутим крстовима. У десној руци држи и кадионицу; - са леве стране налази се Свети апостол и јеванђелист Марко одевен у бели хитон преко кога носи црвени химатион. У левој руци држи јеванђеље.
- на десној страни испод лика Светог првомученика архиђакона Стефана: „Св. Стефан“, - у средини, испод Основног грба општине: „Палилула“ - на левој страни испод лика Светог апостола и јеванђелиста Марка: „Св. Марко“.[1][3] |
” |
Употреба
уредиУпотреба и заштита грба Палилуле је регулисана Статутом општине[1] и „Одлуком о изгледу и употреби симбола градске општине Палилула“ коју је донела Скупштина општине 5. јуна 2006. године.[4] Нормативни оквир за одређивање тематике општинског грба представља Статут Београда, који прописује да се „симболи градске општине уређују статутом градске општине, на начин и у поступку који је законом утврђен за јединице локалне самоуправе“ (реч је о „Закону о локалној самоуправи“ Србије).[5]
Одлуком је предвиђена следећа службена употреба, право на коришћење грба:
ВЕЛИКИ ГРБ:
- Председник Градске општине Палилула
- Скупштина општине Палилула (секретар и заменик секретара, одборници и радна тела Скупштине)
СРЕДЊИ ГРБ:
- Заменик и саветници председника Општине
- Општинска управа
- Општинско веће
- Општинска предузећа и установе и јавне службе
- Општинске публикације (издања Општине Палилула)
ОСНОВНИ ГРБ:
- Месне заједнице
- Остали корисници који добију одобрење
- Промотивне потребе (нпр. покровитељства догађаја...)[4][6]
Слично као и за прописе употребе грба на градском нивоу, није дозвољена примена грба у привредним активностима (осим ако је експлицитно зато дата дозвола), забрањена је употреба оштећеног грба; недолична и неморална употреба; дозвољена је употреба у наставне и уметничке сврхе, а за непоштовање правила су предвиђене и новчане казне. Све је детаљно прописано Одлуком о употреби.[4]
Симболика
уредиНа званичној интернет презентацији Палилуле, изнето је следеће значење елемената у грбу[6]:
- Лула — У Отоманско доба било је забрањено пушење унутар градских зидина. Пушачи су морали да пуше дуван ван њих, на месту које је данас део Општине Палилула. Отуда потиче и назив саме општине.[6]
- Црква св. Марка — Стилизована купола Цркве светог Марка, која се налази територији Општине Палилула и представља једно од најпознатијих обележја Града Београда.[6]
- Шатор и кључеви — Стилизована представа шатора са златним кључем и годином 1830. означава историјски догађај када је Милош Обреновић добио Султанов Хатишериф којим се Србији званично даје одређени степен аутономије и самосталности у оквиру Отоманске владавине. Ово се збило на Ташмајдану, на територији Општине Палилула.[6]
Историја
уредиГрб општине Палилула је усвојен 2006. године.[2]
Галерија
уреди-
Предлог за основни, средњи и велики грб Палилуле хералдичара Драгомира Ацовића[7]
-
Предлог Ацовића за основни и средњи грб београдске општине Палилула[7]
-
Предлог Ацовића за велики грб Палилуле[7]
Референце
уреди- ^ а б в г д „Члан 7. Статута градске општине Палилула” (PDF). Службени лист града Београда 43/08. 14. 11. 2008. стр. 25.
- ^ а б в Перић 2019, стр. 53.
- ^ Перић 2019, стр. 53—54.
- ^ а б в „Одлука о изгледу и употреби симбола градске општине Палилула” (PDF). Службени лист града Београда 14/06. 28. 6. 2006. стр. 3—4.
- ^ „Члан 75. Статута града Београда” (PDF). Службени лист града Београда. 17. 10. 2008. стр. 12. Приступљено 24. 5. 2017.
- ^ а б в г д „Знамења општине”. palilula.org.rs. Приступљено 24. 5. 2017.
- ^ а б в Перић 2019, стр. 54.
Литература
уредиКњиге и научни чланци
уреди- Ацовић, Драгомир М. (2000). Грбови града Београда. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ацовић, Драгомир М. (2008). Хералдика и Срби. Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-15093-6. COBISS.SR 152135692
- Перић, Марко (2019). Грбови Београда и београдских општина ; [каталог изложбе]. Београд: Историјски архив Београда, (Београд : Зламен). ISBN 978-86-80481-50-0. COBISS.SR 281650700
Правна регулатива
уреди- „Статут градске општине Палилула” (PDF). Службени лист града Београда 43/08. 14. 11. 2008. стр. 24—35.
- „Одлука о изгледу и употреби симбола градске општине Палилула” (PDF). Службени лист града Београда 14/06. 28. 6. 2006. стр. 3—4.