Луксембург (град)

Луксембург
лукс. *Lëtzebuerg*
Луксембург; лукс. Lëtzebuerg
	Поглед на град
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Луксембург
Округ	Округ Луксембург
Кантон	Кантон Луксембург
Становништво
Становништво	‍
— 2021.	128.514
— густина	2.497,36 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	49° 36′ 41″ С; 6° 07′ 51″ И / 49.611389° С; 6.130833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	230-402 m
Површина	51,46 km2
	Луксембург Луксембург на карти Луксембурга
Остали подаци
Градоначелник	Лиди Полфер
Веб-сајт
	vdl.lu

Луксембург (лукс. Lëtzebuerg, фр. Luxemburg, нем. Luxemburg) је главни град Великог Војводства Луксембург. Према подацима из 2021. има 128.514 становника^[1].

Луксембург је важан финансијски центар и једно од три управна седишта Европске уније (остала два су Брисел и Стразбур).

УНЕСКО је старе квартове и утврђења Луксембурга уврстио у Светску баштину.

Географија

Град се налази на 334 метра надморске висине, на ушћу реке Петрус у Алзет. Простире се на 51,24 km².

Град се налази у умереној климатској зони на прелазу из морске у континенталну. Зиме су топле и преовлађују температуре у плусу а лета су прохладна и температура ретко прелази 20 степени. Током целе године падају кише па су ведри дани ретки.

Флора и фауна су континенталне. Преовлађују храстове и букове шуме у којима живе веверице, јелени и срне. У градским парковима гаје се биљке попут ораха, кајсије и шимшира.

Клима

Историја града

У првим писаним изворима Луксембург се спомиње 963. године. Статус града Луксембург је добио 1244. Град је често мењао власт, па је од 1606. до 1684. и од 1697. до 1724. припадао Шпанији а од 1684. до 1697. и од 1794. до 1815. Француској. Поред тога Луксембург је био под аустријском управом између 1714. и 1794. Коначно је стекао независност 1815. Током Првог и Другог светског рата Луксембург је био под немачком управом. У послератном периоду град се активно развијао, а у данашње време важи за један од најразвијенијих градова у Европи.

Становништво

Луксембург је град са свега 92 хиљаде становника.

Становници се служе немачким и француским језиком, а поред њих у употреби је и луксембуршки језик који је настао из покрајинских дијалеката немачког језика са великим бројем речи из француског. Сва ова три језика су званична. Широко су распрострањени још енглески језик и језици имиграната.

Већина становника су католици.

Попис 15. фебруара 2010:

Националност	Популација	%
Луксембуржани	35.534	46,34%
Португалци	12.565	16,38%
Холанђани	9.725	12,68%
Французи	6.558	8,55%
Италијани	5.052	6,59%
Белгијанци	2.803	3,66%
Немци	2.307	3,01%
Срби	2.144	2,80%

Знаменитости

Неоготичка богородична катедрала (Notre Dame)
Градско утврђење
Палата великог војводе
Ратни споменик „Gëlle Fra“
Манастир Нојминстер (Neumünster)
Оружана палата
Адолфов мост
Градска кућа

Град је седиште универзитета, Радио Луксембурга, више институција ЕУ као Европски суд правде.

У предграђу Луксембурга налази се гробље америчких војника погинулих у Другом светском рату. Ту је сахрањен и генерал Џорџ Патон.

Привреда

Управна зграда компаније Арцелор Митал

Од времена индустријске револуције у Луксембургу је развијена индустрија гвожђа и челика. Данас је у Луксембургу централа највећег светског произвођача челика Арцелор Митал (Arcelor Mittal). То предузеће је настало 2007. уједињењем луксембуршког концерна Арцелор и индијског концерна Митал стил (Mittal Steel).

Друга кључна привредна грана је банкарство које је потпомогнуто централним положајем земље у Европи и повољном финансијском и пореском политиком Луксембурга у послератном раздобљу. Финансијске институције су већином смештене у четврти Кирхберг.