Гојко Суботић
Гојко Суботић (Босанска Градишка, 11. август 1931) српски је историчар уметности, академик и научни саветник Византолошког института САНУ.[1]
| Гојко Суботић | |
|---|---|
 Гојко Суботић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. август 1931. |
| Место рођења | Босанска Градишка, |
Биографија
уредиРођен је у Босанској Градишки 11. августа 1931. године, где је провео детињство и похађао основну школу до избијања рата (1941). Ниже разреде гимназије је завршио у Београду и родном месту (1946), а више у Бањој Луци (1950). На Филозофском факултету у Београду студирао је историју уметности и дипломирао (1955).[2] Након одслужења војне обавезе, током јесени 1956. године, радио је у стручним екипама на теренском истраживању и ископавањима у источној Србији, а затим у Публицистичко-издавачком заводу Југославија. Априла 1957. године је на матичној катедри уписао постдипломске студије и марта 1959. године одбранио магистарски рад[2] са темом Везе између српског средњовековног сликарства и књижевности. У јуну исте године изабран је за асистента на Одељењу за историју уметности. Након одбране докторске дисертације Охридска сликарска школа XV века, 1974. године[2] изабран је за доцента на предмету Историја уметности југословенских народа средњег века. Јануара 1978. године је прешао на дужност директора Музеја примењене уметности у Београду. Од октобра 1979. године до пензије, августа 1998. године, радио је у Византолошком институту Српске академије наука и уметности. Био је, истовремено, дугогодишњи сарадник Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду, где је две године обављао и дужност управника. За дописног члана САНУ изабран је 27. октобра 1994. године, a 2003. за редовног члана. Од 1997. до 2000. године био је директор Галерије Српске академије наука и уметности.[2]
У научним истраживањима посветио се проучавању српске уметности средњега века и њеним везама са Византијом и Западом, као и уметничком наслеђу Балкана у време турске власти. У овим истраживањима значајно место заузимају студије о споменицима XIV века у Светој гори, метеорима, Водену, Касторији, Охриду и др. Недавно је објавио и преглед уметничког стварања на Косову и Метохији у XIII и XIV веку, где су представљена монументална архитектонска здања са својим пластичним украсом и богатим зидним сликарством. Упоредо са историјско-уметничком и историјском анализом балканског наслеђа, посебну пажњу је посветио епиграфској грађи који данас чини замашан корпус и представља основу не само за темељно познавање споменика од XI до XVIII века и услова у којима су они настајали него и драгоцени извор сазнања за историју, филологију, палеографију, помоћне историјске науке и др.
Награде и признања
уредиДобитник је Октобарске награде града Београда (1981)[2], награде за културу Вукове задужбине (1999) и више других признања за стручни рад у служби заштите споменика културе.[2] Синод Српске православне цркве доделио му је Орден Светога Саве првог реда (1998), а Номархион Атике са градом Атином почасну титулу Амбасадора хеленизма (1999).[2] Добитник је награде „Михаило Миша Ђорђевић“, за књигу Terra Sacra (2000).[2]
Почасни је члан Хришћанског археолошког друштва у Атини (1998).[2]
Новембра 2023. додељена му је Медаља САНУ.[3]
Одабрана дела
уреди- Суботић, Гојко; Максимовић, Љубомир (2012). „Свети Сава и подизање Милешеве” (PDF). Византијски свет на Балкану. 1. Београд: Византолошки институт. стр. 97—109. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 03. 2021. г. Приступљено 19. 12. 2022.
- Суботић, Гојко (2012). „Најстарији израз култа кнеза Лазара у зидном сликарству”. Глас САНУ. 420 (16): 115—124.
- Суботић, Гојко; Миљковић, Бојан; Шпадијер, Ирена; Тот, Ида (2015). Натписи историјске садржине у зидном сликарству. 1. Београд: Византолошки институт.
- Суботић, Гојко (2015). „Преписка молдавског војводе Стефана Великог и Охридског архиепископа Доротеја: Побуде и време настанка”. Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић. Бања Лука: АНУРС. стр. 103—134.
- Суботић, Гојко (2015). „Припрата Саборне цркве у Кареји почетком XVI века”. Περίβολος: Зборник у част Мирјане Живојиновић. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 457—467.
- Суботић, Гојко (2018). „Ко су биле монахиње Јефимија и Евпраксија из натписа на плаштаници манастира Путне?”. Глас САНУ. 428 (18): 51—62.
- Суботић, Гојко; Миљковић, Бојан; Дудић, Никола (2019). Натписи манастира Хиландара. 1. Београд: САНУ.
- Суботић, Гојко; Сузуки, Мићитака (2020). Манастир Светог Јована Претече у Јашуњи. Београд: САНУ.
Референце
уреди- ^ „Akademik Gojko Subotić, svedok istorije iz Gradiške: Ratovi su uništili slogu naroda”. Blic. Приступљено 25. 1. 2019.
- ^ а б в г д ђ е ж з „ГОЈКО СУБОТИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 29. 1. 2024.
- ^ „РТС :: Друштво :: САНУ обележава 182 године постојања; Кнежевић: Остајемо национална академија, дубоко укорењена у наш народ”. rts.rs. Приступљено 2023-11-20.
