Горњи коси мишић (лат. musculus obliquus superior) је парни мишић главе, који се налази у очној дупљи и спада у помоћне органе ока. Он се припаја у пределу врха очне дупље и одатле се пружа унапред према њеном горње-унутрашњем углу. Ту се од мишића одваја његова завршна тетива, која пролази кроз тзв. колотур (фиброзно-хрскавичави прстен који се припаја на чеоној кости) и која се потом лепезасто шири и причвршћује у горње-спољашњем квадранту очне јабучице.[1][2]

Горњи коси мишић (бр. 6)

Инервација горњег косог мишића потиче од трохлеарног живца, а дејство му се огледа у повлачењу предњег дела ока наниже и истовременој ротацији упоље.[3]

Парализа овог мишића је честа компликација код затворених повреда главе, a ограничење његових покрета је чест пратилац Брауновог синдрома.

Референце

уреди
  1. ^ Јовановић, Славољуб В.; Јеличић, Надежда А. (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  2. ^ Јовановић, Славољуб В.; Лотрић, Нева Л. (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература

уреди
  • Јовановић, Славољуб В.; Лотрић, Нева Л. (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • Јовановић, Славољуб В.; Јеличић, Надежда А. (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.