Горњи Штрпци
Горњи Штрпци су насељено мјесто у општини Прњавор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.356 становника.
Горњи Штрпци | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Прњавор |
Становништво | |
— 2013. | 1.356 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 51′ 02″ С; 17° 43′ 43″ И / 44.8506° С; 17.7286° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Географија
уредиШтрпци се налазе источно од града Прњавора. Омеђени су са југа и југоистока брдима Подљубића, са истока ријеком Укрином, вјештачким рибњаком са сјевера, са запада је ријека Вијака и са југозапада равницом тз. Лужанског поља. Село обухвата велику област испресијецану брежуљцима и равницама. Западним ободом села пролази магистрални пут Прњавор-Дервента, источно од села је пут Прњавор-Добој. На истоку села пружа се широка долина ријеке Укрине, плодна и засијана кукурузом, пшеницом, поврћем и другим културама. На ријеци Укрини и данас је сачувано неколико млинова-воденица са бранама. Некада их је било много више али су нестале због небриге и све већег значаја електричних млинова.
Назив
уредиЗанимљиво је и само име села Штрпци, јер постоје још два са истим именом. У општини Рудо, на прузи Београд-Бар је село Штрпци и мјесто Штрпце на Косову, на граници са Републиком Северном Македонијом гдје и данас живи више хиљада Срба. Не зна се шта име Штрпци значи и различито се тумачи; по некима име Штрпци значи мјесто гдје су постојале шуме, по другим штрб-штрбав значи онај коме нешто недостаје; има и значење молитве-испрошене од Бога...
Историја
уредиПрви пут се спомиње 1499. године у контексту историјских догађаја. Историјски и археолошки подаци говоре да је подручје села било насељено још у давној прошлости и пронађени су трагови живота од праисторије преко римског и средњовјековног периода све до наших дана. Према археолошким гласницима налази су пронађени на локалитетима: брдо код Штрбаца, Грабовице и Црквине као и на узвишењима изнад ријеке Укрине.
Привреда
уредиЗахваљујући положају и доброј клими село је развило пољопривреду, посебно сточарство и ратарство, развијено је и рибарство захваљујући вјештачком рибњаку.
Становништво
уредиДанас у селу живи око 3000. становника, углавном српске националности и православне вјероисповијести.
Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 1.321 | 1.279 | 1.528 | 1.587 |
Југословени | 16 | 162 | 1 | |
Хрвати | 5 | 3 | 4 | 5 |
Македонци | 1 | |||
Албанци | 1 | |||
остали и непознато | 11 | 75 | 20 | 25 |
Укупно | 1.353 | 1.520 | 1.552 | 1.619 |
Демографија[1] (Штрбци) (општина Штрпци) | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1948. | 3.347 | |
1953. | 4.688 | |
1961. | 1.619 | |
1971. | 1.552 | |
1981. | 1.520 | |
1991. | 1.353 |