У насељу Горњи Стрижевац живи 149 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 61,7 година (58,6 код мушкараца и 65,0 код жена). У насељу има 84 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,83.
Ово село је насељено Србима (према попису из 2002. године), а у свим послератним пописима је изражен пад у броју становника. Депопулација је изражена, а становништво је старо.
У селу су мештани живели по махалама а породице (фамилије) су биле познате по надимцима за поједине „фамилије“ које у ствари чине родослов. Надимци за фамилије су добијани по неком „истакнутом претку“, занимању, месту одакле су дошли или слично а за неке речи је тешко наћи извор. Неке од познатих „фамилија“ су: "Великовци","Данешинци", "Тошинци", "Чаушовци", "Џогановци", "Врапчањи", "Поповци", "Ћиринци", "Даживковци", "Даспасинци", "Чуљинци", "Манинци","Пиџоњинци", "Банчањи", "Чолеинци", "Бошковићи", "Карчини", "Главшинци", "Клувчаревци", "Запланци", "Маринковићи", "Јефтићи", "Ђорђевићи", "Пејчићи... И данас се поједине породице познају по својим "старим коренима“ или родослову.