Горњи Стрижевац

насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу

Горњи Стрижевац је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2022. било је 55 становника.

Горњи Стрижевац
Панорама села
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаБабушница
Становништво
 — 2022.55
Географске карактеристике
Координате43° 07′ 04″ С; 22° 23′ 14″ И / 43.117666° С; 22.387333° И / 43.117666; 22.387333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина593 m
Горњи Стрижевац на карти Србије
Горњи Стрижевац
Горњи Стрижевац
Горњи Стрижевац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Овде се налази Црква Светог Николаја у Горњем Стрижевцу.

Демографија

уреди

У насељу Горњи Стрижевац живи 149 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 61,7 година (58,6 код мушкараца и 65,0 код жена). У насељу има 84 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,83.

Ово село је насељено Србима (према попису из 2002. године), а у свим послератним пописима је изражен пад у броју становника. Депопулација је изражена, а становништво је старо.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 960
1953. 960
1961. 787
1971. 601
1981. 399
1991. 228 228
2002. 154 154
2011. 100
2022. 55


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
153 99,35%
Етнички састав према попису из 2022.[4]
Срби
  
45 81,8%
остали
  
2 3,6%
неизјашњени
  
6 10,9%

Занимљивости

уреди
 
Скретање са пута Бела Паланка—Бабушница ка Горњем Стрижевцу

У селу су мештани живели по махалама а породице (фамилије) су биле познате по надимцима за поједине „фамилије“ које у ствари чине родослов. Надимци за фамилије су добијани по неком „истакнутом претку“, занимању, месту одакле су дошли или слично а за неке речи је тешко наћи извор. Неке од познатих „фамилија“ су: "Великовци","Данешинци", "Тошинци", "Чаушовци", "Џогановци", "Врапчањи", "Поповци", "Ћиринци", "Даживковци", "Даспасинци", "Чуљинци", "Манинци","Пиџоњинци", "Банчањи", "Чолеинци", "Бошковићи", "Карчини", "Главшинци", "Клувчаревци", "Запланци", "Маринковићи", "Јефтићи", "Ђорђевићи", "Пејчићи... И данас се поједине породице познају по својим "старим коренима“ или родослову.

Референце

уреди
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org. 

Литература

уреди
  • Тодоровић Негован. Горња Лужница. година. 2012. ISBN 978-86-83663-14-9. . Издавач Народна библиотека Бабушница

Спољашње везе

уреди