Горњи Которац
Горњи Которац је градска четврт у општини Источна Илиџа, град Источно Сарајево, Република Српска, БиХ.
Горњи Которац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Град | Источно Сарајево |
| Општина | Источна Илиџа |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 48′ 30″ С; 18° 21′ 23″ И / 43.80833° С; 18.35639° И |
  Горњи Которац Горњи Которац на карти Источног Сарајева | |
Историја
уредиИзнад Горњег Которца, на брду званом "Илињача" налази се вишеслојни археолошки локалитет Градац на Илињачи који је био настањен у распону од праисторијског до раног средњовјековног раздобља. Поједини историчари су претпостављали да се управо на том месту налазо и раносредњовјековни град "Катера" (гр. Κατερα), који спомиње византијски цар Константин VII Порфирогенит (945-959) у свом чувеном дјелу О управљању царством (De administrando imperio) и наводи да се град налазио у области Босне, која је припадала тадашњој Србији.[1] Међутим, досадашња археолошка истраживања на овом локалитету још увек нису потврдила поменуту претпоставку.[2]
Култура
уредиГорњи Которац припада парохији у Војковићима, Српске православне цркве чије је седиште Храм Светог свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима.[тражи се извор]
Овде се налази Месџид у Горњем Которцу.
Становништво
уреди| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 632 | |
| 1971. | 749 | |
| 1981. | 980 | |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Ћирковић 1964, стр. 39.
- ^ Bulić 2013, стр. 156.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
уреди- Bulić, Dejan (2013). The Fortifications of the Late Antiquity and Early Byzantine Period. The World of the Slavs: Studies of the East, West and South Slavs: Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD). Istorijski institut. ISBN 978-86-7743-104-4.
