Горње Село (Призрен)
Горње Село (алб. Gornjasellë) је насељено место у општини Призрен на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 292 становника.
Горње Село | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Призренски |
| Општина | Призрен |
| Становништво | |
| — 2011. |  292[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 10′ 40″ С; 20° 55′ 51″ И / 42.17778° С; 20.93083° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 1.369 m |
.svg)  Горње Село Горње Село на карти Србије | |
Положај и географија
уредиНасеље се налази у јужној Метохији, део је Средачке жупе и релативно је разбијеног типа. Удаљено је 18 километара источно од Призрена. Окружено је планинским венцем Шар планине. Јужно уз граничну линију са Северном Македонијом, издиже се масив Гужибаба, југоисточно је потез Пескови, а источно је планинска коса Деведеница. Североисточно је планински превој Превалац, Са северне стране села простире се планински масив Ошљак. Кроз село протиче Призренска Бистрица. Такође, кроз село пролази магистрални пут Призрен – Брезовица.
Историја
уреди
Горње Село се први пут помиње у светоарханђелској повељи српског цара Стефана Душана из 1348. године.
У селу се налази гробљанска црква Светог Ђорђа. Делом очуване фреске рад су призренских мајстора из 16. и 17. века. Сачувано је и неколико доста оштећених икона из 17. века. Занимљив је тимпанон над јужним вратима. Рађен је у једном комаду камена, на коме су у плитком рељефу уклесани расцветали крст и две симетрично постављене птице. Овај тимпанон представља далеки и позни одсјај некада богато скулптованих средњовековних портала.
У месту је 1900. године прослављена школска слава Св. Сава. Парох поп Никола Андрејевић је у српској школи пререзао славски колач са црквено-школским тутором Стојком Максимовићем. Учитељ је изговорио светосавску беседу. У школски фонд се сабрало од присутних 1011 гроша.[2]
Интересанатно за ово село, као и за целу Средачку жупу да је мушко становништво од периода када је село потпало под Турску власт па до ослобођења 1912. године одлазило на печалбу у прекоокеанске земље.
Становништво
уредиПрема попису из 2011. године, Горње Село има следећи етнички састав становништва:
| Националност[1] | 2011.[а] |
| Бошњаци | 268 (91,78%) |
| Албанци | 12 (4,11%) |
| Срби | 9 (3,08%) |
| остали | 3 (1,03%) |
| Укупно | 292 |
| Демографија[1][3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 706 | |
| 1953. | 746 | |
| 1961. | 652 | |
| 1971. | 448 | |
| 1981. | 364 | |
| 1991. | 361 | |
| 2011. | 292 | |
Порекло становништва
уредиСело је 1947. године имало 100 кућа: Срби православци (29 кућа) и Муслимани (71 кућа ).[4] Преци свих родова су стари досељеници из околине Призрена, са Косова, из Кичева и околине Скопља.
До 1999. године српско становништво је углавном живело у Горњој махали, док су на улазу у село, у Доњој махали већином живели муслимани. Сада, у донекле обновљеним кућама живи само седам српских породица, са по једним или два члана, углавном старијих људи. Већински живаљ чине Муслимани. У селу се још увек могу видети порушене српске куће.[5]
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
Референце
уреди- ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Подаци : „Насеља“ (др. Т. Вукановић: Средачка Жупа
- ^ Православље.ру: Усамљене светиње и усамљени људи чекају боље време, Оливера Радић, 30. 9. 2012., Приступљено 26. 1. 2013.
Спољашње везе
уреди- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
