Гордана Павић
Гордана Павић (Даљ, 26. август 1948) српска је песникиња из Славоније. Школу за децу оштећеног вида „Вељко Рамадановић“ завршила је у Земуну. Од 1968. до 1991. живела је у Осијеку и радила на месту ТТ-манипуланта у осјечком „Водоводу“. Пише од раног детињства. Досад је објавила један роман, пет збирки поезије и једну књигу приповедака. Заступљена је и у заједничкој збирци песама Када бих имао кућу.
Гордана Павић | |
---|---|
Датум рођења | 26. август 1948. |
Место рођења | Даљ, ФНР Југославија |
Сарадница је новосадског ПАН радија, Радио Борова, вуковарског Радио Дунава и ријечког дечјег часописа Бијела пчела те неколико звучних гласила за слепе и слабовидне особе: часописа Звучна ревија Савеза слепих Црне Горе, звучног часописа Одјек Савеза слепих Војводине и звучног часописа Наша ризница Савеза слепих Београда. Трипут је добила књижевну награду Јован Николић, коју јој је за поезију доделила Градска конференција Савеза слепих Београда 1990, 1992. и 1994. године.
Чланица је СКД „Просвјета“ — пододбора Борово, почасна је чланица Удружења жена Даљ, чланица је Удруге слијепих Осијек те Савеза слепих Војводине (Савеза слепих Сомбор).
Библиографија
уреди- Теку капи врлине, роман, 1989.
- Сећање, песме, 1990.
- Благо очима, песме, Нови Сад, 1994. (47 стр.)
- Песма уме, песме, Даљ, 1996. (70 стр.)
- Врућ ветар, песме, Борово, 2002. (76 стр.)
- Тетка Славкина баштина, приповетке, 2004.
- Када бих имао кућу, заједничка збирка песама, Вуковар, 2007. (88 стр.)
- Утеши, Боже, песме, Даљ, 2008. (76 стр.)
Напомене
уреди- У Виртуелној библиотеци Србије[мртва веза] крајем 2008. године биле су уписане само књиге Благо очима, Песма уме и Врућ ветар. У каталог Националне и свеучилишне књижнице није уписана ни једна књига Гордане Павић.