Голобок

насеље у Смедеревској Паланци, Подунавски округ, Србија

Голобок је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 1616 становника (према попису из 2011. било је 1981 становника).[1]

Голобок
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ОпштинаСмедеревска Паланка
Становништво
 — 2022.1616
Географске карактеристике
Координате44° 27′ 01″ С; 21° 00′ 20″ И / 44.450166° С; 21.0055° И / 44.450166; 21.0055
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина81 m
Голобок на карти Србије
Голобок
Голобок
Голобок на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11316
Позивни број026
Регистарска ознакаSP

Историја

уреди

Голобок се налази северно од Паланке, у општини Смедеревске паланке. Нема података на основу којих би се могла утрдити старост овог насеља. Али има трагова које говоре да је овде још у врло раним временима постојало насеље.

На Врановачком Брду су 1901. г. сељаци ископавали златан ђердан, златно и сребрно прстење. Ово су свакако трагови из римског доба, а и за Камени Бунар се мисли да је из тога доба. Западно од села, близу Влахова, постоји место које се зове „Селиште“, на коме је свакако раније било неко насеље.

Голобок се помиње у арачким списковима (порески спискови) и имао је 1818. г. 39 а 1822. г. 44 куће. Године 1846. село је имало 86 кућа, а по попису 1921. г. у селу је било 452 куће са 2619 становника.

Село је основано у Потоку, ту су биле прве куће; и ту су се настанили преци Гајића (Игњатовића), који су „први ударили колац у селу.“ Дошли су овамо из Црне Горе, још за владе Турака. Турке су често нападали и многа зла задавали. Због тога ови нису радо пролазили кроз Голобок и жалили су се да им много сметају „ они голих бокова“, јер су Гајићи носили „ срозане чакшире.“ По овоме, веле, Гјићи су названи Голобочанима, а по њима и село (данас имају разна презимена), Гајићи, Рашковићи, Јозићи, Ивановићи и Ђурђевићи.

Затим има досељеника из Црне Горе (Поповићи ), па из Качера (Шилопојци), затим из Осата (Паучинци-Николићи), из Гуче у Драгачеву (Николићи, Мијаиловићи, Милојевићи, Ерићи и Пертровићи), од Вучитрна (Косово и Метохија) (Ивковићи, Живковићи) и т. д. По пореклу се становништво може груписати : било је 17 породица са 182 куће динарских досељеника, 10 породица са 214 кућа косовско метохијских досељеника, 3 породице са 22 куће шопских досељеника, 1 породица са 4 куће досељеника из „прека“ (Војводине), 8 кућа досељеника из околине и 2 куће Рома (цигана) закључно са 1921. годином. (подаци крајем 1921. године).[2][3]

Овде се налазе ОШ „Никола Тесла” Голобок, Црква Светог Вазнесења у Голобоку, Споменик погинулима у Другом светском рату у Голобоку и Споменик незнаним јунацима у Голобоку.

Демографија

уреди

У насељу Голобок живи 1921 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,3 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 631 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,80.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 3.443
1953. 3.541
1961. 3.404
1971. 3.160
1981. 2.972
1991. 2.714 2.662
2002. 2.396 2.555
2011. 1.981
2022. 1.616
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
2.367 98,78%
Хрвати
  
6 0,25%
Македонци
  
3 0,12%
Црногорци
  
2 0,08%
Југословени
  
2 0,08%
Словенци
  
1 0,04%
непознато
  
7 0,29%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ. 19. (др. Б. М Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасеница) и из «Летописа» општине села Голобок
  3. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература:

уреди
  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

уреди