Википедија

Голден Стејт вориорси

НБА тим из Сан Франциска (1946)

Голден Стејт вориорси (енгл. Golden State Warriors) амерички су кошаркашки клуб из Сан Франциска, Калифорнија. Играју у НБА лиги (Пацифичка дивизија).

Голден Стејт вориорси
КонференцијаЗападна конференција
ДивизијаПацифичка дивизија
Основан1946.; пре 78 година (1946)
ИсторијаФиладелфија вориорси
(1946—1962)
Сан Франциско вориорси
(1962—1971)
Голден стејт вориорси
(1971—данас)
ДворанаЧејс центар (2019—)
Оракл арена (1971—2019)
ЛокацијаСан Франциско, Калифорнија
Боје клуба   
ТренерСтив Кер
Прваци7 (1947, 1956, 1975, 2015, 2017, 2018, 2022)
Прваци конференције12 (1947, 1948, 1956, 1964, 1967, 1975, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019, 2022)
Прваци дивизије7 (1975, 1976, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019)
Повучени бројеви6 (13, 14, 16, 17, 24, 42)
Веб-сајтwww.nba.com/warriors
Домаћи jersey
Team colours
Домаћи
Гостујући jersey
Team colours
Гостујући
Трећи jersey
Team colours
Трећи
Градски jersey
Team colours
Градски
Класични jersey
Team colours
Класични

Клуб је основан у Филаделфији 1946. као Филаделфија вориорси. Вориорси су били једни од оснивача Кошаркашке асоцијације Америке и освајачи BAA лиге 1947. Прву титулу у НБА лиги су освојили 1956. У Сан Франциско су прешли 1962. и постали Сан Франциско вориорси, а име Голден стејт вориорси узели су у сезони 1971/72.[1]

Вориорси су освојили седам НБА шампионата. Последњу титулу су освојили 2022. победивши у финалу Бостон селтиксе.

Голден Стејт је у сезони 2015/16. оборио рекорд чувене генерације Чикаго булса из сезоне 1995/96. са остварена 73 тријумфа у регуларном делу сезоне и само 9 пораза.

Историја

уреди

Филаделфија вориорси

уреди

Вориорси су основани 1946. године под именом Филаделфија вориорси, а клуб је био члан Кошаркашког савеза Америке. Прво је био у власништву Питера Тирела, који је поседовао хокејашки тим Филаделфија рокетси такође.[2] Тирел је запослио Едија Готлиба, дуго времена промотера кошарке у области Филаделфије, који је радио као тренер и генерални директор.[3]

Предвођени шутерском сензацијом Џоом Фулксом, тим је освојио првенство у премијерној сезони 1946/47. победом над Чикаго стагсима 4 : 1. НБА лига која је основана 1949, званично признаје тај шампионат као своје прво такмичење. Готлиб је купио тим 1951. године.

Своју другу титулу Вориорси су освојили у сезони 1955/56, победивши Форт Вејн пистонсе у финалу. У то време највеће звезде Вориорса били су Пол Аризин, Том Гола и Нил Џонстон. Тим је на драфту 1959. године изабрао Вилта Чејмберлена. Брзо се Чејмберлен прилагодио и постао један од лидера тима. Дана 2. марта 1962. године, у мечу одиграном на неутралном терену у Хершију (Пенсилванија), Чејмберлен је убацио 100 поена против Њујорк никса (једини који је у једној утакмици постигао 100 поена).[4]

Сан Франциско вориорси

уреди
 
Рик Бери, кошаркаш Вориорса

Френклин Миули је 1962. године купио већински пакет акција тима и преселио франшизу у Сан Франциско, а тим је преименован у Сан Франциско вориорси. Већина утакмица на домаћем паркету је играна на Кав Паласу у Дејли Ситију (објекат се налази јужно од границе града Сан Франциска) од 1962. до 1964. године, те у Сан Франциско-Сивик Аудиторијуму од 1964. до 1966. године, мада су Вориорси повремено играли као домаћини у најближим градовима попут Оукланда и Сан Хосеа.

Пре НБА сезоне 1963/64, Ратници су драфтовали Нејта Термонда. Вориорси су победили и освојили титулу првака Западне конференције, али су поражени у НБА финалу од Бостон селтикса. У сезони 1964/65, ратници трејдују Чејмберлена у Филаделфија севентисиксерсе у замену за Конија Диркинга, Лија Шафера, Пала Неумана и 150.000 долара; победили су у само 17 утакмица. 1965. године су изабрали Рика Берија у првом кругу драфта, који је постао руки године те сезоне, а онда предводио Вориорсе у НБА финалу у сезони 1966/67, изгубивши од Чејмберленовог новог тима, Филаделфије севентисиксерс.

Бери је био љут на руководство Вориорса и због неспоразума прелази у ривалски тим Оукланд оуксе, за које је наступао две године.[5] Током следећих пар година тим није био конкурентан за титулу. У сезони 1970/71. последњи пут је наступао под именом Сан Франциско вориорси.

Ера Голден Стејта

уреди

1971—1987

уреди
 
Шампиони 1975

Франшиза је усвојила бренд име Голден Стејт вориорси пре сезоне 1971/72, како би указивало да тим представља целу државу Калифорнију.[1] Скоро све утакмице код куће су играли у Оукланду; шест су играли у Сан Дијегу, али ниједну у Сан Франциску или Дејли Ситију. Оукланд Арена је постала дом Вориорса 1972. године.

Вориорси су играли у плеј-офу од 1971. до 1977. године, осим у 1974. и освајају прву НБА титулу 1974/75. под новим именом. У ономе што многи сматрају за највећу сензацију у историји НБА, Голден Стејт је не само победио, већ и понизио екипу Вашингтон булетса победом 4 : 0 у финалу НБА лиге. Тренер шампионског тима је био бивши играч Ратника Ал Атлес, а на терену су најзапаженији били Рик Бери, Џамал Вилкс и Фил Смит. Бери је именован за најкориснијег играча финала.[6]

Због губитка кључних играча као што су Бери, Вилкс и Термонд услед трејдова и пензионисања, Ратници су покушавали да саставе нови тим у борби за титулу од 1978. до 1987. Кроз одабир на драфту, наредних година у Вориорсе су дошли бивши центар Пердјуа Пурвис Шорт (1978), Џо Керол (1980) и центар Роберт Периш (1976) који је трејдован у Бостон селтиксе 1980. године. Године 1983. ратници су за Бернарда Кинга послали понуду Њујорк никсима, али пошто ови нису могли да га исплате — брзо су га трејдовали Никсима у замену за Мајкла Реја Ричардсона.

Одлазак ових играча из различитих разлога симболизује узалудност франшизе током овог периода да стабилизује клуб и резултате. Први тренер Атлес је постао генерални директор 1980. и тим је направио неколико промена на клупи. Нови власници Џим Фицџералд и Дан Финан коначно су успели да врате углед тима ангажовањем бившег тренера Кливленда Џорџа Карла 1986. и након избора крила Криса Малина на драфту 1985.

1987—2009

уреди

Након што су довели Криса Малина у клуб, на драфту 1988. године су изабрали Мича Ричмонда и Тима Хардавеја. Ратници су коначно после низа неуспеха изградили један од најбољих офанзивних тимова у лиги. Током сезоне 1990/91, три играча имала су просек од 22 поена, али је одбрана била слаба. Доласком Латрела Спривела 1992. и Криса Вебера 1993. године, екипа је имала потенцијал за високе домете. Велики проблем су представљале повреде важних играча. Крис Малин 1992. није играо пола сезоне, Хардавеј десет мечева, а Били Овенс 37 утакмица. Од 1993. до 1995. повреде су мучиле и остале играче из прве петорке Вориорса, али је тим ипак успео да се квалификује за доигравање 1993.

Хардавеј је отишао из клуба 1996, а било је недисциплине у тиму (када је на тренингу, 1. децембра 1997. Спривел напао тренера Пи Џеј Карлисима).[7][8]

После тога, све до 2007. године, Ратници нису успели да се квалификују у плеј-оф. Поред искуснијих Барона Дејвиса и Џејсона Ричардсона и доласком младог Монте Елиса 2005. године, успели су да играју у доигравању после 13 година.[9] Победили су лидера конференције Далас мавериксе 4 : 2, али су у наредној рунди изгубили од Јуте 4 : 1.

2009—данас: Сплеш брадерси

уреди
 
Стеф Кари
 
Клеј Томпсон

На НБА драфту 2009. године, Голден Стејт вориорси су одабрали Стефа Карија као седмог пика. Потписао је четворогодишњи уговор вредан 12,7 милиона долара.[10] Довођење Карија се испоставило као веома добар потез те су постављени услови за стварање шампионске генерације. У сезони 2012/13 Вориорси су трејдовали Монту Елиса, Екпеа Јуда, и Квомија Брауна у Милвоки баксе, у замену за Ендруа Богута и Стивена Џексона.[11]

Током сезоне 2012/13 Кари је поставио рекорд НБА лиге по постигнутим тројкама у регуларној сезони (272).[12] Наредне године, Кари и саиграч Клеј Томпсон постављају заједнички НБА рекорд по постигнутим тројкама у сезони (484),[13] због чега добијају надимак Сплеш брадерси.[14][15] Голден Стејт је завршио регуларну сезону скором 47—35, изборио је плеј-оф и добио Денвер нагетсе у првом кругу.[16] У полуфиналу је играо против Сан Антонио спарса, али је испао после шест одиграних утакмица.

У сезони 2014/15 Кари је предводио Ратнике до прве НБА титуле од 1975. године. Голден Стејт је у финалу победио Кливленд кавалирсе укупним резултатом 4−2.

Голден Стејт вориорси су наставили с добром игром и у сезони 2015/16; тим је нанизао 24 узастопне победе од почетка такмичења.[17] Низ победа прекинут је поразом од екипе Милвоки бакса.[18] Исте сезоне је Голден Стејт оборио рекорд НБА лиге по постигнутим тројкама у једној сезони.[19] Вориорси су наставили да исписују странице историје НБА лиге, победом против Мемфис гризлиса 125:104 и тако су оборили рекорд чувене генерације Чикаго булса из сезоне 1995/96 са остварена 73 тријумфа у регуларном делу сезоне.[20] Ипак нису успели да освоје шампионски прстен, пошто је Голден Стејт поражен у неизвесном НБА финалу од Кливленда са 3−4 у серији.

У сезони 2016/17, Ратници су први тим у историји НБА лиге који је плеј оф серију до великог финала окончао без пораза. Голден Стејт је победио екипу Сан Антонија у гостима резултатом 129−115 и тако финалну серију Западне конференције затворио са максималним учинком. Ратници су у плеј офу остварили скор од 12−0 и исписали нову страницу историје.[21] Доласком Кевина Дурента из Оклахоме, знатно је ојачан тим из Оукленда. Био је један од најзаслужнијих за освајање другог шампионског прстена, победом у финалу НБА лиге против Кливленд кавалирса са 4:1 у серији.

Вориорси су наставили са доминацијом у сезони 2017/18, после победе над Кливлендом са 4:0 у финалној серији.[22]

Тренутни састав

уреди
Голден Стејт Вориорси — тренутни састав
Играчи Тренери
Поз. # Име Висина Маса Датум рођења
К 8   Бјелица, Немања 2,09 m 106 kg 9. 5. 1988. Србија*
Б 2   Кјоза, Крис (ДЛ) 1,8 m 79 kg 25. 11. 1995. Флорида*
Б 30   Кари, Стефен 1,88 m 84 kg 14. 3. 1988. Дејвидсон*
К 23   Грин, Дрејмонд 1,98 m 104 kg 4. 3. 1990. Мичиген стејт*
К 9   Игодала, Андре 1,98 m 98 kg 28. 1. 1984. Аризона*
К 00   Куминга, Џонатан 2,01 m 102 kg 6. 10. 2002. Патрик — Њу Џерзи*
К 1   Ли, Дејмион 1,96 m 95 kg 21. 10. 1992. Лујвил*
К 5   Луни, Кевон 2,06 m 101 kg 6. 2. 1996. UCLA
Б 4   Муди, Мозес 1,96 m 96 kg 31. 5. 2002. Арканзас*
Б 0   Пејтон II, Гари 1,91 m 88 kg 1. 12. 1992. Орегон Стејт*
Б 3   Пул, Џордан 1,93 m 88 kg 19. 6. 1999. Мичиген*
К 32   Портер Млађи, Ото 2,03 m 90 kg 3. 6. 1993. Џорџтаун*
Б 11   Томпсон, Клеј 1,98 m 100 kg 8. 2. 1990. Вашингтон Стејт*
К 95   Тоскано-Андерсон, Хуан 1,98 m 95 kg 10. 4. 1993. Маркет*
Б 12   Ведерспун, Квиндери (ДЛ) 1,91 m 93 kg 10. 9. 1996. Мисисипи Стејт*
К 22   Вигинс, Ендру 2,01 m 89 kg 23. 2. 1995. Канзас*
Ц 33   Вајзман, Џејмс 2,13 m 109 kg 31. 3. 2001. Мемфис*
Главни тренер
Помоћни тренери


Легенда
  • (К) Капитен
  • (Ц) Центар
  • (НП) Непотписан пик
  • (СА) Слободан агент
  • (С) Суспендован
  • (ДЛ) Тренутно у Д лиги
  •   Повређен

Тим • Преласци
Последњи прелазак: 25. 4. 2022.


Тренери

уреди
Тренер Године
Едвард Готлиб 1946—1955
Џорџ Сенески 1955—1958
Ал Серви 1958—1959
Нил Џонстон 1959—1961
Френк Макгвајер 1961—1962
Боб Фирик 1962—1963
Алекс Ханум 1963—1966
Бил Шерман 1966—1968
Џорџ Ли 1968—1970
Ал Атлс 1970—1980
Џони Бак 1980
Ал Атлс 1980—1983
Џони Бак 1983—1986
Џорџ Карл 1986—1988
Ед Грегори 1988
Дон Нелсон 1988—1995
Боб Ланир 1995
Рик Аделман 1995—1997
Пи Џеј Карлисимо 1997—1999
Гари Сент Џин 1999—2000
Дејв Кауенс 2000—2001
Брајан Винтерс 2001—2002
Ерик Маселман 2002—2004
Мајк Монтгомери 2004—2006
Дон Нелсон 2006—2010
Кит Смарт 2010—2011
Марк Џексон 2011—2014
Стив Кер 2014—данас

Статистике и признања

уреди

У историји Голден Стејта двојица кошаркаша су проглашени најкориснијим играчем у лиги (МВП): Вилт Чејмберлен 1960. и Стеф Кари 2015. и 2016. године.

Најбољи играчи

уреди
Лидери
Категорија Играч Статистика
Одигране утакмице Крис Малин 807
Поени Вилт Чејмберлен 17,783
Скокови Нејт Термонд 12,771
Асистенције Стеф Кари 4,856
Украдене лопте Крис Малин 1,360
Блокаде Адонал Фојл 1,140
Проценат шута Вилт Чејмберлен 7,216
Проценат шута из игре Андрис Бједринс 0,595
Шут за три Стеф Кари 1,387
Проценат шута за три Ентони Мороу 0,460
Слободних бацања Пол Аризин 5,010
Проценат шута слободних бацања Стеф Кари 0,901
Поени по утакмици Вилт Чејмберлен 41,5
Скокови по утакмици Вилт Чејмберлен 25,1
Асистенције по утакмици Тим Хардавеј 9,3
Украдене лопте по утакмици Рик Бари 2,3
Блокаде по утакмици Мануте Бол 3,7

Повучени бројеви

уреди
Списак играча чији су дресови повучени[23]
Играчи Голден Стејт вориорса
Бр. Играч Позиција Године
13 Вилт Чејмберлен‎ Ц 1959—1965
14 Том Мешери К 1961—1971
16 Ал Атлс П 1960—1971
17 Крис Малин[24] К 1985—1997, 2000—2001
24 Рик Бaри К 1965—1967, 1972—1978
42 Нејт Термонд Ц 1963—1974

Дворане

уреди
  • Philadelphia Arena (1946—1962)
  • Philadelphia Convention Hall and Civic Center (1952—1962)
  • Cow Palace (1962—1964, 1966—1971)
  • San Francisco Civic Auditorium (1964—1966)
  • USF War Memorial Gymnasium (1964—1966)
  • San Diego Sports Arena (1971—1972)
  • San Jose Arena (1996—1997)
  • Арена Оукланд (1966—1967, 1971—1996 и 1997—2019)
  • Chase Center (2019—данас)[25]

Референце

уреди
  1. ^ а б „Behind The Name – Warriors”. National Basketball Association. 10. 5. 2015. Приступљено 11. 5. 2015. 
  2. ^ The Official NBA Basketball Encyclopedia. Villard Books. 1994. стр. 29. ISBN 978-0-679-43293-7. 
  3. ^ The Official NBA Basketball Encyclopedia,. Villard Books. 1994. стр. 33. ISBN 978-0-679-43293-7. 
  4. ^ „Chamberlain scores 100 in 1962 game versus Knicks”. National Basketball Association. 2. 3. 2013. Приступљено 22. 1. 2016. 
  5. ^ United Press International. „„Barry Accepts $500,000 Contract; He Quits N.B.A. for 3-Year Pact With Oakland Five””. Приступљено 1. 9. 2010.  (21. 6. 1967). The New York Times
  6. ^ „Rick Barry Bio”. National Basketball Association. 3. 5. 2015. Приступљено 3. 5. 2015. 
  7. ^ „Report: Sonics set to make Spurs assistant Carlesimo coach”. CBSSports.com. 3. 7. 2007. Архивирано из оригинала 12. 12. 2007. г. Приступљено 21. 01. 2016. 
  8. ^ „Video”. CNN. 15. 12. 1997. Архивирано из оригинала 01. 05. 2013. г. Приступљено 21. 01. 2016. 
  9. ^ Thompson, Marcus, II (27. 4. 2007). „Warriors fan is behind 'We Believe' campaign”. Contra Costa Times. Архивирано из оригинала 17. 7. 2007. г. 
  10. ^ Simmons, Rusty (8. 7. 2009). „Curry signs deal”. San Francisco Chronicle. 
  11. ^ „Bucks Acquire Monta Ellis, Ekpe Udoh and Kwame Brown from Warriors”. nba.com/bucks (на језику: енглески). 13. 3. 2012. Приступљено 26. 11. 2021. 
  12. ^ „Stephen Curry of Golden State Warriors sets new 3-point season record – ESPN”. Espn.go.com. 18. 4. 2013. Приступљено 30. 4. 2014. 
  13. ^ Bleacher Report Milestones. „Steph Curry Sets NBA Record for Most Three-Pointers in a Span of 2 Seasons”. Bleacher Report. Приступљено 15. 2. 2015. 
  14. ^ „Inside Stuff: Golden State's Splash Brothers”. NBA.com. Приступљено 15. 2. 2015. 
  15. ^ „Like Father, Like Son: Curry & Thompson's NBA Legacies”. YouTube. 13. 5. 2013. Приступљено 15. 2. 2015. 
  16. ^ Correspondent (20. 4. 2013). „What the Experts Are Saying About Golden State Warriors' Postseason Chances”. Bleacher Report. Приступљено 30. 4. 2014. 
  17. ^ „НБА: Јокић бројао до 19, Марјановић шест, Бјелица три поена”. Политика. Приступљено 12. 12. 2015. 
  18. ^ „Бакси прекинули низ Вориорса, Боби без минута”. Б92 спорт. 13. 12. 2015. Приступљено 13. 12. 2015. 
  19. ^ „Umalo dabl-dabl Jokića, rekord Voriorsa”. Б92 спорт. 26. 3. 2016. Приступљено 26. 3. 2016. 
  20. ^ „Karijeva magija, Voriorsi prestigli Bulse!”. Б92 спорт. 14. 4. 2016. Приступљено 14. 4. 2016. 
  21. ^ „DO VELIKOG FINALA „RATNICI“ BEZ PORAZA U PLEJ OFU”. pinkm.me. 23. 5. 2017. Приступљено 23. 5. 2017. [мртва веза]
  22. ^ „Metla za "Kralja" – Golden Stejt vlada NBA ligom!”. 9. 6. 2018. Приступљено 9. 6. 2018. 
  23. ^ „Hanging From the Rafters”. NBA.com. Архивирано из оригинала 27. 01. 2012. г. Приступљено 19. 2. 2016. 
  24. ^ „„Mullin's No. 17 jersey retired by Warriors in halftime ceremony””. Архивирано из оригинала 21. 01. 2013. г. Приступљено 19. 2. 2016.  (19. 3. 2012)
  25. ^ Dineen, J. K. „Warriors arena to be named Chase Center – bank buys naming rights”. SFGate.com. Приступљено 19. 2. 2016. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Голден_Стејт_вориорси&oldid=28720504”