Глуск
Глуск (рус; блр. Глуск) је насељено место са административним статусом варошице (городской посёлок) у централном делу Републике Белорусије. Административно припада Глуском рејону Могиљовске области.
Глуск Глуск | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Белорусија |
Област | Могиљовска област |
Рејон | Глуски рејон |
Основан | 1360. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2009 | 7.480 |
Географске карактеристике | |
Координате | 52° 53′ 28″ С; 28° 41′ 19″ И / 52.891111° С; 28.688611° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 123 m |
Поштански број | 213879 |
Позивни број | +375 2230 |
Регистарска ознака | 6 |
Веб-сајт | |
Варошица Глуск |
Географски положај
уредиГлуск лежи на обалама реке Птич (притоке Припјата) на око 165 км југоисточно од главног града земље Минска, те на 168 км југозападно од административног центра рејона Могиљова и око 205 км северозападно од Гомеља.
Историја
уредиКао година оснивања Глуска узима се 1360. Први владар био је кнез Иван Гољшански. Од 1565/66 био је део Новгородског повјата. Према неким подацима из 1571. насеље Глуск је имало 124 куће и 12 занатских радњи.
У периоду од XVI до XVIII века на узвишењу дуж десне обале реке налазило се утврђење.
Монаси бернардинци су 1667. у насељу подигли самостан и жупни двор. Обе грађевине су уништене у великом пожару који је захватио насеље 1775. године.
У састав Руске Империје Глуска грофовија улази 1793. након распада Пољске државе.
Године 1924. постаје центар Глуског рејона, а статус варошице има од 1938. године.
Демографија
уредиПрема подацима пописа становништва из 2009. у вароши је живело 7.480 становника.[1]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Статистический бюллетень "Численность населения на 1 января 2011 года и среднегодовая численность населения за 2010 год по Республике Беларусь в разрезе областей, районов, городов, поселков городского типа", Белстат”. Белстат. Архивирано из оригинала 11. 10. 2011. г. Приступљено 3. 4. 2013.
Спољашње везе
уреди- Профил на сајту Могиљовске области
- Градски инфо портал
- Историја Глуска Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2009)