Глобализам је појам који се најчешће користи за означавање различитих идеологија глобализације.

Тумачења

уреди

Професор Манфред Стигер прави разлику између различитих глобализама, попут правосудног глобализма, џихад глобализма и тржишног глобализма.[1] Тржишни глобализам укључује идеологију неолиберализма. На један начин, усмјеравање глобализма на идеологију тржишног глобализма и неолиберализма доводи до конфузије. На примјер, канадски филозоф Џон Сол у књизи „Пропаст глобализма и поновно рађање национализма” глобализам изједначава са неолиберализмом и неолибералним глобализмом. Тврди да је глобализам већ разбијен на контрадикторне дијелове и да грађани поново јачају националне интересе и на позитиван и на негативан начин.

Супротно томе, амерички политиколог Џозеф Нај, један од оснивача теорије међунарних односа неолиберализма, генерализује израз тврдећи да се глобализам односи на било који опис и објашњење свијета који се одликује мрежним везама које превазилазе међуконтиненталну удаљеност; док се глобализација односи на повећање или пад степена глобализма.[2] Ова генерална употреба концепта је много мање заступљена.

Дефиниција

уреди

Пол Џејмс дефинише глобализам „...као доминантна идеологија и субјективитет повезан са различитим историјско-доминантним формацијама глобалног ширења. Дефиниција строго подразумјева да је било претмодерних и традиционалних облика глобализма или глобализације прије него што је покретачка сила капитализма настојала да колонизује сваки кутак планете, на примјер, вратимо се Римском царству у другом вијеку нове ере, а можда и Грцима петог вијека прије нове ере.”[3]

Види још

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди