Глиша Бабовић
Григорије Глиша Бабовић (Оролик, 4. фебруар 1886 – Шабац, 24. децембар 1961) био је српски прота и књижевник за децу.[1]
| Глиша Бабовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Григорије Бабовић |
| Датум рођења | 4. фебруар 1886. |
| Место рођења | Оролик, Аустроугарска |
| Датум смрти | 24. децембар 1961. (75 год.) |
| Место смрти | Шабац, ФНР Југославија |
| Занимање | књижевник, свештеник |
Биографија
уредиШколовао се у Винковцима, а затим у Сремским Карловцима где је уписао српску православну богословију коју је завршио 1911. године. Службовао је у Негославцима шуне две деценије, а затим 1933. године прешао у Шабац. Поред парохијских послова учествовао је и у културном животу Шапца и написао Летопис града од 1933-1944 године. Најпознатији је по делима за децу и младе, а дела су му превођена на македонски и албански језик.
Дела
уредиКњиге за децу
уреди- Дедине приче (1952)
- Вода са извора (1954)
- Водопловци (1954)
- Моја бака (1956)
- Јахање на курјаку (1957)
- Јунаци старог дворишта (1961)
- Љутита бака и седефска дугмета
Књиге за одрасле
уреди- Слике из мог народа (1937)
- Оролик - историја, живот и обичаји једног сремског села (1963)
- Дневник 1941-1945 (2005)
- Летопис Шапца 1933-1944 (2010)[2]
Извори
уреди- ^ Todosijević, Aca (2012-02-12). „Летопис Шапца 1933-1944. проте Григорија Глише Бабовића”. Учионица историје (на језику: српски). Приступљено 2023-11-05.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања глиша бабовић NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-11-05.