Гистав Доре
Пол Гистав Луј Кристоф Доре (фр. Paul Gustave Louis Christophe Doré; Стразбур, 6. јануар 1832 — Париз, 23. јануар 1883) био je француски уметник, графичар и сликар.[1]
| Гистав Доре | |
|---|---|
 Гистав Доре, фотографија Феликса Надара, 1867. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Пол Гистав Луј Кристоф Доре |
| Датум рођења | 6. јануар 1832. |
| Место рођења | Стразбур, Француска |
| Датум смрти | 23. јануар 1883. (51 год.) |
| Место смрти | Париз, Француска |
Биографија
уредиСвоју прву илустрацију објавио је кад је имао 15 година. Направио је књигу илустрација са темом Париза, а онда је добио наруџбине да илуструје дела Раблеа, Балзака и Дантеа. Као веома млад, већ је зарађивао више од Онореа Домијеа.
Године 1853. добио је наруџбину да илуструје дела лорда Бајрона.[2] Након овог посла уследили су додатни ангажмани за британске издаваче, укључујући нову илустровану Библију. Године 1856. произвео је 12 илустрација Легенде о лутајућем Јеврејин, које су пропагирала дубоко укорењене антисемитске ставове тог времена,[3] за кратку поему коју је Пјер-Жан де Беранже извукао из романа Ежена Суа из 1845.[4][5][6][7]
Шездесетих година 19. века илустровао је француско издање Сервантесовог Дон Кихота, а његови прикази витеза и Санча Пансе постали су толико познати да су утицали на будуће читаоце, уметнике и на идеје позоришних и филмских редитеља о физичком изгледу два лика.[8] Такође је илустровао нову верзију енглеске Библије, као и чувено дело Едгара Алана Поа, Гавран.[9]
Створио је преко 10.000 илустрације, од којих су најважније копиране електротипским поступком коришћењем цилиндричних преса, што је омогућило да се веома велики тиражи штампају истовремено у многим земљама.[10]
Влада Француске га је прогласила витезом Легије части 1861.[11]
Смрт
уредиДоре се никада није женио и, након смрти оца 1849. године, наставио је да живи са мајком, илуструјући књиге све до своје смрти од срчаног удара у Паризу у јануару. 23, 1883, после кратке болести.[12] У време смрти Доре је радио на илустрацијама за издање Шекспирових драма.[13]
Галерија
уреди-
Илустрација Дон Кихота. -
Илустрација за Божанску комедију. -
-
Црвенкапа. -
Стварање светлости. -
-
Уништење Левијатана. -
Илустрација за Божанску комедију. -
Илустрација за Божанску комедију. -
Илустрација за Божанску комедију. -
Данте и Беатриз у Рају. -
-
Стари морнар. -
Илустрација за Бесног Орланда. -
Илустрација за Бесног Орланда. -
Илустрација за Изгубљени рај. -
Илустрација за Гаврана. -
_MET_DP106349.jpg)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Gustave Doré | French illustrator”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-19.
- ^ Byron, George Gordon Byron; Barré, Louis; Doré, Gustave (1853). Oeuvres complètes de Lord Byron. The Centre for 19th Century French Studies - University of Toronto. Paris : J. Bry.
- ^ Richard S. Levy, Antisemitism: A Historical Encyclopedia of Prejudice and Persecution, Volume 1, Oxford 2005, p 186
- ^ Zafran, Eric (2007). Rosenblum, Robert; Small, Lisa, ур. „Fantasy and Faith: The Art of Gustave Dore”. Yale University Press.
- ^ „eBay”. 22. 1. 2013. Архивирано из оригинала 22. 1. 2013. г.
- ^ „eBay”. 22. 1. 2013. Архивирано из оригинала 22. 1. 2013. г.
- ^ „Willis's Price Current: A Catalogue of Superior Second Hand Books Ancient and Modern ... to which are Added a List of New Publications and Current Notes for the Month”. Willis and Sotheran. 21. 1. 2018 — преко Google Books.
- ^ „Gustave Doré”. lambiek.net.
- ^ Quinn, Arthur Hobson (1998). Edgar Allan Poe: A Critical Biography. Baltimore: The Johns Hopkins University Press. стр. 252. ISBN 0-8018-5730-9.
- ^ Mayor, Hyatt A., Prints and People, Metropolitan Museum of Art/Princeton, 1971, no. 677, ISBN 0691003262
- ^ „Doré, (Louis Auguste) Gustave (1832–1883), illustrator”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. (Subscription or UK public library membership required.)
- ^ Doré, Gustave (1890). The Doré Bible Gallery, Illustrated by Gustave Dore. Henry Altemus. Philadelphia. стр. vii. OCLC 636024924.
- ^ Lyons, Martin (2011). Books: A Living History. J. Paul Getty Museum. стр. 135.
